Cena pčelinjeg otrova u svetu dostiže i do 100.000 evra po kilogramu, ali u Srbiji zbog nedostatka zakonske regulative, zarada je znatno manja, kažu pčelari.
Hit na svetskom tržištu je pčelinji otrov, koji se već uveliko koristi za proizvodnju lekova i farmaceutskih proizvoda.
Cena u svetu se kreće od 60.000 do 100.000 evra po kilogramu, dok je u Srbiji čak tri puta niža. Razlog za to je pre svega nedosatatak zakonske regulative koji onemogućava organizovanu prodaju, kaže za MONDO predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
Mnogi pčelari znaju za vrednost pčelinjeg otrova, dosta ljudi ulazi u taj posao i ulaže, ali na kraju izgubi novac, kaže Rodoljub Živadinović.
"Jednostavno, tržišnu cenu određuje ponuda i potražnja. U Srbiji još uvek ne postoji laboratorija niti zakonska pravila kojom se reguliše ova oblast, što rezultira manjom potražnjom i nižom cenom. Problem je što ova oblast nije zakonski regulisana i otrov se kupuje na crnom tržištu", kaže Rodoljub.
Tek kada se to zakonski reguliše, proizvodnja na legalan način će biti omogućena. ipak se radi o otrovu, koji tako mora i da se tretira, kaže Živadinović za MONDO.
"Potrebno je da se propišu uslovi za proizvodnju, od prostorija i higijene, do svih ostalih standarda. Mi smo taj zahtev podneli još 2008. godine, ali ništa se nije rešilo. Svako i dalje radi kako misli da treba, na svoju ruku. Ludi koji imaju pčele sami se bave proizvodnjom i to je uvek rizik, jer nemate propisane standarde, a kupci ga pazare na svoju odgovornost", kaže Rodoljub.
Prema evropskim pravilima, pčelinji otrov, baš kao i zmijski, više nisu resor Ministarstva poljoprivrede.
"Ministarstvo zdravlja bi trebalo da reguliše način pravljenja, obrade, prodaje i disitribucije, ali to se još nije desilo. U svetu se koristi u farmaceutskoj industriji, gde se od pčelinjeg otrova proizvode preparati za koštana oboljenja. Uveliko se rade istraživanja sa pčelinjim otrovom i ispituje se da li može da posluži kao lek za određene bolesti. Ako bi se registrovao u tu svrhu, proizvodnja bi 'eksplodirala', kaže predsednik pčelarskih organizacija.
On podseća da to nije nimalo lak posao i da se pčelari radije okreću proizvodnji meda, matičnog mleča i propolisa, kada od otrova ne mogu da profitiraju.
"Sakuplja se tako što se na košnicu postavi ploča koja se uključi u elektro-aparat. Struja određene frekvence pobuđuje pčele koje počinju ubadanje i lučenje otrova. Sa ploča se skidaju kristali apitoksina i čuvaju u staklenoj teglici, na tamnom mestu", kaže Živaninović.
Za jedan gram otvrova treba odraditi 15 pčelinjih zajednica, jer jedan gram otrova izluči 100.000 pčela stražarica, starosti od 18 do 21 dan.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
