U ugostiteljstvu u Srbiji zaposleno je skoro 67.000 ljudi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Svakog dana kada kafići i ugositelji ne rade, kao što je slučaj ovih dana, ukupni gubitak za građanena dnevnom nivou iznosi 10 miliona evra, dok je na mesečnom nivou to 300 miliona evra, procenjuju ekonomisti.

Svi se slažu da je zdravlje ljudi u Srbiji u ovom trenutku najvažnije i da će ekonomija svakako trpeti ukoliko broj zaraženih bude rastao još više. Ipak, s obzirom da kovid pandemija i "zatvaranje" traju više od godinu dana i da stalna promena radnog vremena dovodi do velikih gubitaka, potrebno je napraviti plan na dugoročnom nivou, smatraju ekonomisti i ugostitelji. 

Gubitak od 10 miliona evra dnevno koji se gube zatvaranjem objekata snose kako ugostitelji, tako i svi sa kojima sarađuju, a to su konobari, muzičari, industrija zabave, organizatori proslava, svadbi, rođendana i poslovnih događaja. 

"To je 67.000 ljudi odnosno četiri odsto zaposlenih u Srbiji u ovom trenutku. To jeste veliki broj onih koji su trenutno bez posla i nemaju nikakva primanja. Zna se da ugostitelji i hotelijeri imaju 1,5 odsto BDP, ali tu treba ubrajati i sve sa kojima sarađuju", kaže ekonomista i ekonomski analitičar Branko Šarac za MONDO. 

Jasno je ipak da je zatvaranje u trenutku kada broj zaraženih raste neophodno, jer u suprotnom sistem ne bi mogao da funkcioniše ukoliko bi došlo do prevelikog skoka 

"Procenjeno je da su ugostiteljski objekti najrizičnija mesta i da će ekonomija svakako trpeti ako budu otvoreni, zato što će doći do skoka broja zaraženih. Zbog toga se ova grana u ovom trenutku isključuje. Pitanje je samo, postoji li  način da se ovaj period "premosti" uz promenjen način rada koji bi ugostitelji morali da prihvate, ili to nije moguće do kraja pandemije", kaže ekonomista Šarac. 

Prema njegovim rečima, prošla godina je bila jako teška zbog policijskog časa i potpunog zavaranja, ali gotovo cele ove godine nas takođe očekuju problemi sa ugostiteljstvom. 

"Prihodi će sigurno biti manji i poslovanje će se održavati, ali na mnogo nižem nivou nego ranije. Svi  finansijski i organizacioni resursi su iscrpljeni i potrebno je praviti nove, kako bi ugostiteljstvo opstalo do dana kada se pandemija zvanično završi", kaže ekonomista. 

STALNE "KLACKALICE" RADNOG VREMENA I PUKO PREŽIVALJAVANJE 

Od kada se počelo za zatvaranjem ugositeteljskih objeakta, kafe sa prijateljima, pića u barovima, svadbena veselja, rođendani i proslave mahom se odlažu "dok ne prođe trenutna situacija sa pandemijom". 

Ugostitelj za MONDO kažu da se mesecima sve svelo na "puko preživljavanje i čekanje novih odluka iz dana u dan, uz svakodnevni minus i gubitke". 

"Kirije za lokale moramo da plaćamo, neki vlasnici su spustili cenu, ali to nije dovoljno ako ne zarađujemo ništa. Katanac je trenutno stavljen, ali stalna promena mera takođe utiče na posao. Sistem rada se menja iz nedelje u nedelju, ne možete da uspostavite nikakvu logistiku u poslovanju, u nabavci, broju zaposlenih niti bilo čemu drugom. To je najveći problem", kaže za MONDO vlasnik lokala u blizini Hrama Svetog Save u Beogradu. 

Prema rečima ugostitelja, postoje načini da ugostiteljski objekti rade na bezbedan način, makar i sa skraćenim radnim vremenom. 

"Okupljanja ljudi svakako ima, radili kafići ili ne, to vidimo po slikama punih ulica vikendima kada kafići ne rade. Zbog toga mislim da bi kafići mogli da rade ako imaju bašte, dovoljan broj kvadrata da se napravi razmak, ograničen broj gostiju. Zalažemo se za poštovanje svih mera koje su potrebne, od maski, distanci, higijene, šta god da je potrebno. Sve je bolje od potpunog zatvaranja", kaže vlasnik kafića u Beogradu. 

Da podsetimo, udruženja ugostitelja zahtevala su produženje radnog vremena u zatvorenom prostoru i baštama, dobijanje dozvole da više ljudi može da boravi u zatvorenom prostoru, umanjenje komunalnih troškova, zakupa javnih površina, ukidanje kaznene politike i umanjenje PDV-a na hranu i piće.

S druge strane, država je preduzetnicima i zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima pomogla  tako što im je dala ekonomsku pomoć, odložila je plaćanje poreza i doprinosa za mesec dana i platila 60 odsto minimalca.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.