Stručnjaci ističu da je zemljište ogrnaičen resurs, te da se tržište smanjuje, a samim tim i cena povećava.
U Srbiji je porasla cena i građevinskog i obradivog zemljišta, te su se hektari u prošloj godini vrednovali hiljadama evra, a ukupna cena izlazila i na više od milion.
Zemljište je postalo popularno širom Srbije, a gradnja puteva i olakšanih pristupa, kao i rastuća popularnost poljoprivrede među mladima, mogli bi se smatrati glavnim razlozima za to, tvrde upućeni.
Lokacija, pristup, mogućnost dalje obrade, kvalitet zemlje i nagib određuju visinu cene, ali i to da li će parcela uopšte biti prodata. Podaci pokazuju se za razliku od prethodnog vremena, zemlja sada kupuje širom države, a ne samo u okolini većih centara.
Da se hektar industrijskog zemljišta i ranije prodavao po visokim cenama svima je poznato. Ipak, u prethodnoj godini je oboren rekord pa je najskuplji hektar plaćen 1,3 miliona evra, što je rast za 200.000 evra za godinu dana.
Iznenadilo je i to što, za razliku od godinu dana ranije, kada je najskuplje industrijsko zemljište prodavano u okolini Beograda, u 2020. godini najviše je plaćen hektar zemlje kod Novog Sada. U mestu Petrovaradin je postignuta ta rekordna cena industrijskog zemljišta - kvadrat je prodat za 130 evra, odnosno 1,3 miliona evra po hektaru.
Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, cene industrijskog zemljišta svakako rastu, ne samo u okolini Beograda i Novog Sada već i u celoj Srbiji, a kao glavni razlog za navodi razvoj infrastrukture i gradnju auto-puteva.
"Industrijsko zemljište je zapravo veliki biznis. Investitorima koji recimo prave fabriku je bitno da znaju sve odlike tog zemljišta, a za lokaciju gde će se odlučiti, utiče i industrija kojom se bave, ali i opremljenost samog zemljišta. Onde gde zemljište ima recimo put, vodu i struju, cene su daleko više od onih gde bi sami investitori morali to sve da obezbede", objašnjava Rodić.
I u pogledu kupovine obradivog zemljišta podaci iznenađuju. Tražnja za oranicama u Srbiji neprestano raste, a ono što je novo, jeste i da rast cene beleže takozvane "gole" oranice širom Srbije.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda, pokazuju da cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu gde se hektar prodaje i za 31.000 evra, dok je najjeftinije u regionu južne i istočne Srbija, gde se hektar zemlje može naći i za 250 evra.
Imaju poznavaoci tržišta i za to razloge. Ističu da već nekoliko godina unazad raste broj ljudi koji se okreću poljoprivredi, ali je i sve više državnih subvencija kojima se podstiče ulaganje u različite poljoprivredne kulture. Sve je više i IPARD podsticaja koji su interesantni posebno velikim igračima i ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima, koji kupovinom zemlje ukrupnjavaju svoje posede.
S druge strane, mnogi građani su uvideli da pored svojih osnovnih zanimanja i poslova, a usred razvoja tehnologije u poljoprivredi, mogu kao dodati posao da gaje i neku od popularnih kultura. Tako se neretko mnogi okreću kupovini zemlje gde sade voćnjake, postavljaju plastenike sa povrćem, ulažu u proizvodnju začinskog bilja i cveća, ali i vinograda.
Stručnjaci ističu da je zemljište ogrnaičen resurs, te da se tržište smanjuje, a samim tim i cena povećava.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
