Umesto jurnjave za kvadratima u centru grada, danas se ljudi sve više okreće stanovima na periferiji.

Prigradska naselja u kojima je dominirala niskogradnja, danas broje sve više stambenih zgrada.

Sve popularnija postaje šira okolina Mirijeva i Voždovca, ali i Ledine i Surčin, naselja koja su do skora važile za "varošice" ili strogu periferiju.

Ledine, koje se nalaze između opština Novi Beograd i Surčin, postale su prava "oaza" za sve ljude u potrazi za rešenjem sopstvenog stambenog pitanja.

Najveću ponudu na Ledinama čine stanovi u novogradnji, a cene kvadrata dijametralno su različite od očekivanih.

Za stanove u ovom naselju treba izdvojiti između 1.200 i 1.400 evra.

Slično je i u susednoj opštini Surčin.

Kao i na Ledinama, cene kvadrata se trenutno kreću između 1.200 i 1.400 evra.

S obzirom na brojna velika ulaganja na prostoru ove opštine, može se očekivati kompletan preporod opštine Surčin i nastavak trenda rasta cena kvadrata, što se ovih dana moglo čuti i od predstavnika vlasti.

“Kvadrat na ledinama i u Surčinu vredeće i do 20 do 30 odsto više nego danas” rekao je predsednik Aleksandar Vučić na obeležavanju početka radova na deonici puta Novi Beograd - Surčin.

Kako je dodao ovaj projekat će sigurno doneti nove sadržaje i napraviti prsten oko Beograda, pa će se ovde na zapadnoj strani dešavati mnogo više stvari nego ranije.

“Izgradnja Nacionalnog stadiona će biti izvanredan razvojni projekat za ceo Surčin i Beograd. Počinjemo izgradnju već ove godine i taj objekat će biti velelepan, delom i od drveta i sa zelenilom. Siguran sam da ćemo tu uspeti da obezbedimo jedan novi manji centar, mesto okupljanja i mesto za dolazak i privrednika i biznismena, ali i odlično mesto za život naših građana, jer će biti izuzetno infrastrukturno povezan”, ocenio je Vučić.

Uzrok rasta cena nekretnina, po mišljenju Milića Đokovića stručnjaka za nekretnine, je nedostatak sigurnih investicionih prilika za građane.

“Cene nekretnina skaču zbog porasta cene kapitala. Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kreću između 2,5 i 3 odsto, a situacija je takva da ljudi nemaju gde da sigurno ulože sem u nekretnine. Prigradska naselja su povoljnija "običnim", prosečnim građanima koji ne mogu da priušte kupovinu stanova na atraktivnim lokacijama u gradu”, kaže Đoković.

On dodaje da prosečni građani imaju pristojne plate, ali da im se svakako mnogo više isplati da ulože u nekretninu u prigradskim naseljima, jer tamo dobijaju više kvadrata u nekim drugim opštinama u Beogradu, po istoj ceni.

“Polako se radi infrastruktura u tim naseljima. Radi se nova kanalizacija, struja i putevi. Ako ti radovi daju očekivane rezultate, i ako sve prođe pristojno i normalno, sasvim je u redu kupiti”, zaključuje Đoković.
Da su infrastrukturni radovi pokretač investiranja u Surčinu, kažu i iz jedne beogradske agencije za nekretnine. Oni su takođe istakli da je za nove investitore privlačna i činjenica da, za razliku od atraktivnih lokacija u gradu, u prigradskim naseljima nema toliko konkurencije te je lakše započeti posao.

Što se tiče potražnje, konkretno u Surčinu, ističu da je ona porasla usled otvaranja brojnih radnih mesta na teritoriji opštine te je za zaposlene logičan korak kupovina doma bliže radnom mestu.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.