Iz Udruženja odgajivača ovaca sa Rtnja kažu za MONDO da se sve više ljudi vraća ovom poslu, ali da mnogi brzo odustanu.
Mladi čine više od polovine onih koji žele da se bave uzgajanjem ovaca i koza, pokazuju podaci Udruženja odgajivača ovaca Srbije.
Kako kažu za MONDO, dosta mladih se vratilo na selo i započelo biznis tako što su uzeli subvencije i kupili stado od najmanje 100 ovaca. Ima i onih koji se "zalete" i brzo odustanu od ovog posla kada vide koliko ulaganja je potrebno.
Najveći problem je, zapravo, pronaći čobanina, jer gotovo da niko ne želi da se bavi ovim poslom, koji se u proseku plaća 500 evra, kažu upućeni.
60 ODSTO ČLANOVA IMA OD 25 DO 35 GODINA
Bane Stojanović, iz Upravnog odbora Udruženja odgajivača ovaca Srbije kaže za MONDO da je u poslednjih godinu dana, veliki broj mladih odlučilo da se bavi ovim poslom.
"Dosta je mladih je ušlo u priču sa uzgojem ovaca sa ozbiljnim investicijama. U našem Udruženju odgajivača, od ukupno 270 članova, bar 60 odsto onih koji su se učlanili imaju od 25 do 35 godina. Uporni su i uspevaju da postignu nešto, iako nisu mnogo znali o poslu. Izgradili su objekte, uzeli subvenciju od države i sada pokušavaju da naprave od toga isplativ posao, što u ovom trenutku nije lako", kaže Bane Stojanović.
PROSEČNA SRPSKA PLATA
Da bi se uzgajanje ovaca isplatilo, potrebno je imati najmanje 100 ovaca, kaže naš sagovornik.
"Sve manje od 100 ovaca nema smisla i služi uglavnom da se brzo rasproda. Od 100 ovaca, može da se zaradi jedna prosečna srpska plata, ali to nije dovoljno za celu porodicu. Pre tri, četiri godine moglo je da se zaradi mnogo više, tada je cena bila najbolja, ali sada je situacija malo stala", kaže Stojanović.
Prema podacima Udruženja odgajivača ovaca Srbije, zaradu od ovog posla je teško izračunati jer na to utiču i cena goriva i repromaterijala.
"Oni koji imaju manju proizvodnju, na primer 30 ovaca, ne mogu da se pohvale nikakvom zaradom, ali ko radi malo ozbiljnije i ima 100 i više ovaca, može da govori o nekom prihodu. Sa tim brojem može da se održava domaćinstvo i otprilike u godinu dana zaradi se oko 13,14 hiljada evra", rekli su iz Udruženja odgajivača ovaca Srbije.
NEKI BRZO POBEGNU
Mnogi misle da, ako kupe 100 ovaca i dobiju subvencije od države, odmah imaju dobru zaradu. Ipak, nije sve baš tako.
"Mnogi brzo počnu da rade ovaj posao, ali brzo i završe. Potrebno je spremiti hranu za kada ovce nisu na paši, izvoditi ih, ulagati. Često je slučaj da gaje ovce samo za prodaju mesa jer tako imaju manje posla. Kada se ovce muzu, onda se pravi sir i mlečni proizvodi, to je više posla. Veliki broj njih brzo pobegne kada shvati koliko posla ima i traže ovce samo za prodavanje mesa. Naravno, ima i onih koji su uporni", kaže Bane Stojanović.
NIKO NEĆE DA BUDE ČOBANIN?
Gotovo svi odgajivači imaju problem sa nedostatkom čobanina, kojih gotovo da nema, objašnjava naš sagovornik.
"Prosečna plata za jednog čobanina je oko 400 ili 500 evra, uz plaćen stan i hranu. Ipak, retki su oni koji hoće da se prihvate tog posla, smatraju ga nedostojanstvenim. To mora da se promeni", kaže Stojanović.
OVČIJI SIR NIJE ZAŽIVEO
Drugi problem jeste što sirevi i mlečni proizvodi sa ovčijim mlekom nisu zaživeli na srpskom tržištu i još nemaju pravu cenu kada ih prekupci prodaju po centrima većih gradova.
"Cene su pale i otkup je manji od početka korone. Mnogi mladi koji su bili optimisti zbog toga su odustali od ovog posla i promenili mišljenje. Ni meso takođe trenutno nema dobru cenu, ali se odgajivači nadaju da će se takva situacija promeniti", kaže Bane Stojanović za MONDO.
DANI OVČARA
Kako podseća naš sagovornik, krajevi koji su poznati po ovčarstvu su uglavnom u južnoj i istočnoij Srbiji.
"To su Kladovo, Negotin, Svrljig, ook se na Rtnju 15. maja održavaju Dani ovčara u Kragujevcu, gde će se održati izložba ovaca, proizvoda od ovčijeg i jagnjećeg mesa i sira, degustacija pečenja i radionice", kaže Stojanović.
