Plementi metal iridijum mogao bi da bude eksploatisan u Srbiji jer ga ima u okolini mnogih gradova. Najpre je potrebno zadovoljiti ekološke standarde, kažu stručnjaci.
Od početka ove godine, vrednost iridijuma porasla je za neverovatnih 131 odsto, dok Srbija prema trenutnim procenama leži na ovom plemenitom metalu koji je tri puta skuplji od zlata. Kraljevo, Aranđelovac i Trstenik samo su neki od gradova u našoj zemlji koji imaju šansu za eksploataciju i zaradu od iridijuma, čiji rast vrednosti je gotovo 90 odsto veći od rasta vrednosti bitkoina.
Kako za MONDO kažu iz Geološkog zavoda, Srbija se do sada nije bavila ovim metalom, ali ako uskoro počne sa istraživanjem i otkopavanjem poštujući ekološke standarde, to bi moglo višestruko da se isplati.
DOBIJA SE GRATIS
Iridijum je metal koji se retko nalazi u prirodi i elementi iz te grupe nemaju svoje rude, već se dobijaju kao nusprodukti, kažu stručnjaci.
“Obično se dobija iz ležišta gvožđa, bakra i nikla, kada se prerade mineralne sirovine. Praktično, njihova prerada je isplativa, a iridijum se dobija gratis. Uprkos tome, cena iridijuma je vrlo visoka na svetskom tržištu i dostiže sve veće cifre”,kaže za MONDO Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda.
IMA GA U TRSTENIKU, OKO KRALJEVA, ARANĐELOVCA...
Baš zbog toga što se dobija na takav način, tržište je malo pa je cena iridijuma uvek visoka, kaže naš sagovornik.
"Trenutno je poznato da u Srbiji postoji nekoliko ležišta gvožđa, nikla i bakra, koja bi mogla da postanu i ležišta iridijuma. To su pre svega krajevi oko Kraljeva, Aranđelovca i Trstenika. Građani od toga imaju korist jer bi bili zaposleni u okviru rudnika, ali iridijum se ne prodaje kroz fondove i berze. Može se kupiti u malim količinama, dok investitori moraju da sarađuju sa proizvođačem", kaže naš sagovornik.
SKUPLJI OD ZLATA
Vrednost iridijuma dostiže cene od 5.000 evra za 20 grama metala, što je veća cena nego što ima zlato, kažu stručnjaci. Porast vrednosti iridijuma daleko je nadmašila i rast bitkoina.
“Do tako velikog skoka vrednosti ovog metala došlo je zbog velike potražnje na svetskom tržištu. Naime, iridijum se pre svega koristi za proizvodnju elektronskih ekrana, ima primenu u elektrotehnici i medicini, pa se koristi za pravljenje instrumenata, noževa i žica. Otporan je na toplotu i to je najveća prednost”, kažu iz Geološkog zavoda.
POČETI ŠTO PRE, ALI EKOLOŠKI ISPRAVNO
Srbija ima veliki potencijal da proizvodi iridijum i počne sa eksploatacijom. Ipak, to bi trebalo početi što pre, jer je ceo proces dugačak.
"Prvo se moraju uraditi geološka istraživanja, zatim ispitivanja tehničkih mogućnosti. Put do otvaranje rudnika je dug i traje nekoliko godina. Zato možemo da očekujemo da dobijemo metal tek kada prođu sve te faze. U svemu tome, mora da se vodi računa o životnoj sredini i ekološkoj šteti koja se mora svesti na minimum, jer nije moguće da se potpuno izbegne", kažu iz Geološkog zavoda.
Osim istraživanja i rudnika, za eksploataciju je potrebna i posebna tehnologija, koju Srbija trenutno nema. Potrebno je da imamo i laboratoriju i opremu, kako bismo zadovoljili standarde koji se traže, kažu iz ove institucije.
PUNI SMO I BAKRA
Da podsetimo, MONDO je nedavno pisao o tome da Srbija ima jedno od najvećih nalazišta bakra u Evropi.
Srbija praktično leži na rudama bakra i taj potencijal tek treba da se otkrije i istraži. Za to su potrebna dodatna istraživanja i novac, ali neka od njih su već započeta.
"Imamo jedno od najvećih ležišta bakra u Evropi. Najviše bakra u Srbiji ima u okolini Bora, Majdanpeka, a sada se otkrivaju najnovija ležišta. Bakar je vrhunskog kvaliteta, a rezerve su enormne. Količine koje nisu otkrivene daleko prevazilaze one koje imamo danas. Otkopali smo samo 10 ili 20 odsto bakra u Srbiji, od celokupnog potencijala", rekao je MONDO Predrag Mijatović.
