Godinama je na tržištu u Srbiji veliki deficit majstora, a građani muku muče dok ugovore posao izgradnje ili adaptacije stana.
Već pet godina u Srbiji je traženje majstora za radove u kući i stanu kao "traženje igle u plastu sena", zbog sve većeg broja radnika koji su otišli u inostranstvo.
Malobrojni moleri, zidari, tesari, električari, keramičari koji su ostali u Srbiji, svoje "tezge" zakazuju mesecima unapred i basnoslovno naplaćuju, po cenama od nekoliko hiljada evra po obavljenom poslu.
S druge strane, građani koji su se odlučili na renoviranje kažu da prolaze pravu golgotu, sve duže čekaju na majstora i na kraju dobijaju sve lošije odrađen posao.
PRVI SLOBODAN TERMIN U AVGUSTU, CENOVNCI BASNOSLOVNI
Danica Milivojević (31) iz Beograda samo je jedna od mnogih u Beogradu koji su se našli u velikom problemu zbog nedostataka majstora. Nakon što je podigla kredit i rešila da adaptira stan, nedeljama nije mogla da zakaže majstora ni za najosnovnije poslove.
"Bilo mi je jako hitno da adaptiram stan, jer je uskoro trebalo da se porodim. Imala sam gomilu preporuka, brojeva telefona majstora i dovoljno novca, ali niko od njih nije hteo ni da čuje da dođe da radi. Svi do jednog su mi odgovorili da prvi slobodan termin imaju u avgustu. Imaju svoje uslove, kvadrature ispod kojih ne rade, cenovnike koji su basnoslovni. Kada su konačno došli, ja sam praktično morala da radim pola posla - da idem u nabavku, da čistim za njima, da obezbedim sve uslove. Na kraju, posao nije odrađen tako kako je bilo dogovoreno, ali ja nisam mogla da se žalim, jer majstora jednostavno nema", kaže za MONDO Danica Milivojević.
TO JE SISTEM "DAJ ŠTA DAŠ"
Prema njenim rečima, cifra koja je na početku dogovorena, znatno je premašena, po ceni od nekoliko hiljada evra, kaže ona.
"Znam da je gotovo uvek tako i da postoje nepredviđeni troškovi. Gore od toga mi je bilo što moram non stop da budem oprezna, kontrolišem i nadgledam sitnice, kako nešto ne bi bilo pogrešno urađeno, iz nemara ili žurbe. Šta god da im je trebalo, zvali su me da dođem i donesem, sa drugog kraja grada. Pritom, nisu hteli da poprave štetu koju su napravili svojim radom, jer to nije njihov deo posla. Ranije situacija ni izbliza nije bila takva, ali sada se struktura radnika promenila i bukvalno je sistem daj šta daš", kaže Danica.
ISKUSNI RADE ZA VELIKE FIRME
Kako za MONDO kažu iz beogradske građevinske firme koja angažuje radnike, u Srbiji nema dovoljno kvalitetne radne snage jer je velika potražnja za majstorima u gotovo celoj Evropi. Traženi su u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskoj, Švedskoj gde im se plaća mnogo veći novac nego u Srbiji.
"Deo radne snage ostao je angažovan kod privatnih investitora na veliim projektima i za veliki novac, jer u Srbiji ima više od 60.000 aktivnih gradilišta. To su iskusni i obučeni majstori koji najbolje znaju da rade svoj posao. Dobar deo je otišao u inostranstvo. Oni koji su ostali, sada takođe dosta zarađuju, ali ih nema dovoljno. Takođe, određeni broj njih ne radi posao podjednako kvalitetno, ali ih građani ipak angažuju kada nemaju drugog izbora", kažu iz građevinske firme.
MLADI NEZAINTERESOVANI, MAJSTOR U PROSEKU IMA 50 GODINA
Nedostatak kvalitenih majstora i veće interesovanje građana da ovo vreme prinudnog mirovanja iskoriste za renoviranje i popravke, uticali su na to da ove usluge dodatno poskupe.
"Kvalitet radova često nije zadovoljavajući, cene sve više rastu i onda se stvaraju ovakvi problemi. Zato su i poslovni oglasi stalno aktivni i moler, zidar, električar, keramičar u svakom trenutku može da nađe posao. Istovremeno i kontradiktorno, ogroman je manjak mladih ljudi koji žele da rade, uprkos dobrim platama. Malo mladih majstora se školuje i majstor u proseku ima 50 godina. Milsim da mladima deluje kao dug put da postanu majstori, jer za to treba 10 godina, ali to je ono što se isplati i što se plaća suvim zlatom",kaže vlasnik građevinske firme za MONDO.
ZARAĐUJU I DO 2.000, 3.000 EVRA
Prema podacima iz prakse, zarade molera i vodoinstalatera su oko 2.500, pa i do 3.000 evra po obavljenom poslu, u vreme kada je sezona.
"Kada privatno iznajmite keramičara i električara i onda te stvari budu skupe. Keramika je mogla da se radi za sedam evra, a sada može da ide i do 20 evra po kvadratu. Dnevnice se kreću od 60 pa negde i do 100 evra za dobre majstore, jer niko neće da radi za manje. Keramičari, stolari, električari, mogu da zarade i više od 2.000 evra mesečno. U suprotnom, ako posao radi neiskusan majstor, koštaće više dara nego mera", kaže vlasnik beogradske građevinske firme.
ŠTA ĆE BITI U BUDUĆNOSTI?
Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, došlo je do krize i manjka zanatlija, jer postoji hiperprodukcija kadrova koji su otišli u menadžment, IT tehnologije, dok "moleraj" nikome nije privlačan. To će morati da se promeni.
"Da bi dobili dobrog majstora treba vreme. Nove investicija će tražiti bar 50 odsto više zaposlenih u građevinskoj industriji, a pitanje je da li ćemo moći da iznesemo taj pritisak. Jedini način jeste da domaće firme angažovane na projektima gde je država investitor imaju tretman glavnog izvođača i da mogu adekvatno da plate radnu snagu. Ako to propustimo, oni će otići u inostranstvo. A mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koje će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanja novih objekata”, objašnjava Rodić.
