Početne računice sad se kreću iznad prošlogodišnjih otkupnih cena od oko dva evra za kilogram tog voća.
U glavnom malinogorju Srbije, ariljskom i ivanjičkom kraju, iz koga u svet uvek idu znatne količine i najbolji kvalitet, uskoro kreće berba malina. U posebnim okolnostima – godina je pandemije, rod "crvenog zlata" smanjen i berača je nedovoljno, a svi se nadaju većoj otkupnoj ceni nego prethodnih godina.
Mediji su još od početka proleća najavljivali da će zbog manjih prinosa (usled nepovoljnih vremenskih prilika) i veće potražnje u svetu poskupeti srpska malina, koja je eto "dočekala svojih pet minuta". Te najave, pokazuje se, nisu bile bez osnova. Početne računice sad se kreću iznad prošlogodišnjih otkupnih cena od oko dva evra za kilogram tog voća.
Sve će, naravno, biti jasnije kad otpočne berba za sedam do deset dana u ovim malinjacima i hladnjačari istaknu otkupne cene. Već se čuju procene predstavnika malinarskih udruženja o mogućim iznosima u predstojećem otkupu. Dovoljno su optimistične za proizvođače, kod kojih se rađa nada da je ovo sezona u kojoj mogu lepo da naplate svoj naporan rad i ulaganja u zasade maline.
Tako se ovih dana prenosi izjava Dobrivoja Radovića iz Prilika, predsednika Asocijacije malinara Srbije (koja okuplja preko 50 udruženja), koji je rekao da se malinari u ovoj sezoni mogu nadati dobroj otkupnoj ceni, možda i najvećoj u poslednje dve decenije.
"Za kilogram maline proizvođači mogu očekivati oko 300 do 350 dinara, otkupljivači već nude ugovore po ovoj ceni jer ovog voća na svetskom tržištu nedostaje. Velika je potražnja, a maline je prošle godine bilo dvostruko manje od prosečnog roda u Srbiji, koji je 82.000 tona. S te strane, ova godina, prema stanju u malinjacima, biće na nivou prošle", izjavio je za lokalne medije Radović.
Nešto odmereniji u procenama jeste Dragan Bogdanović iz ariljskog sela Trešnjevica, malinar već četiri decenije (sada gaji ovo voće na 1,3 hektara), a više od deceniju predsednik ariljskog Udruženja malinara "Vilamet spas". On ističe da je malina u ovoj sezoni slabije rodila i da je podbačaj znatan, ali da kvalitetu plodova nema mane. Problem će biti radna snaga, nedostatak berača, jer ih je manje nego nekad (ovde dolaze s juga Srbije, iz okoline Kragujevca, iz Bosne i drugih krajeva).
"Zbog takvog stanja, a i činjenice da se na svetskom tržištu malinom oskudeva, nadamo se boljoj otkupnoj ceni od prošlogodišnje. Tada je, podsećam, kilogram otkupljivan od 215 do 230 dinara, a sad bi trebalo da bude skuplje. Naravno, tržište radi svoje, videćemo da li se može očekivati cena od 250, pa možda i 300 dinara. U četvrtak (17. juna) idemo u Ministarstvo poljoprivrede na sastanak radne grupe. Država nam daje subvencije za osiguranje malinjaka, nabavku mehanizacije, očekujemo pomoć oko uređenja atarskih puteva, naravno, i o otkupu maline treba da se razgovara", kaže Bogdanović.
Na značaj tog sastanka ukazuje nam i Borko Pavić iz Gorjana kod Užica, sekretar Saveza „Srpska malina” i član vladine Radne grupe za izradu strategije za proizvodnju i plasman jagodičastog voća.
"Očekivanja za ovogodišnji rod maline nisu ohrabrujuća, pre svega zbog hladnog proleća koje je uticalo da berba ove sezone počne kasnije. Od udruženja iz Zlatiborskog okruga dobijamo izveštaje da se očekuju manji prinosi. Na osnovu podbačaja prinosa u Poljskoj i Čileu, konkurentskim državama u ovoj proizvodnji, očekujemo veću otkupnu cenu kod nas. Više informacija imaćemo nakon održanog sastanka radne grupe u Ministarstvu poljoprivrede", rekao nam je Pavić.
(MONDO/Politika)
