Uzgoj lekovitih gljiva postao je veoma popularan biznis kojim građani sve više odlučuju da se bave. Iz Udruženja "Lekovite pečurke Kosmaj", koji svu delatnost obavljaju preko poljoprivrednog gazdinstva Miloš Janjić iz Mladenovca, otkrili su za naš portal koje lekovite gljive se najčešće gaje kao i koliko može mesečno da se zaradi.

Kako kažu iz Udruženja, u najširoj upotrebi je lekovita gljiva reiši (Ganoderma lucidum) koje ima kod nas u šumama, a takođe može da se gaji u kontrolisanim uslovima. Pored nje veoma često se koristi šitake (Lentinula edodes) koja osim toga što je lekovita, takođe je i veoma ukusna pečurka. Kod nas šitake nema u šumama ili je veoma retka i uglavnom se gaji u veštačkim uslovima. Ostale lekovite pečurke koje imaju širu primenu su ćuranov rep (Trametes versicolor), Coprinus comatus, Cordiceps i u poslednje vreme lavlja griva (Hericium erinaceus).

"Lekovite su i sve jestive šumske gljive koje ne mogu da se gaje kao sto su lisičarka, vrganj, tartufi. Na žalost proizvodi od lekovitih pečuraka koje možete naći kod nas u prodavnicama zdrave hrane ili apotekama su uglavnom uvoz iz Kine, koja nudi mnogo jeftinije proizvode i dominira na svetskom tržištu, a kvalitet tih lekovitih pečuraka je diskutabilan zbog velike zagađenosti kod njih i načina proizvodnje", otkrivaju naši sagovornici.

Kako ističu, lekovite pečurke su još uvek novina kod nas i nemaju širu upotrebu, uglavnom ih koriste ljudi koji vode računa o zdravlju i vole prirodu i pečurke i ljudi koji su zbog problema sa zdravljem ili imunitetom istraživanjem i traganjem za prirodnim preparatima i suplementima saznali za njih. U Kini i Japanu se tradicionalno koriste hiljadama godina u ishrani i medicini kao i radi preventive, za održavanje vitalnosti i zbog dugovečnosti.

Većina pečuraka je lekovita

"Skoro sve jestive pečurke su i lekovite. Naješće gajene lekovite pečurke kod nas su bukovača i šitake, iako je malo poznato kod nas da je bukovača lekovita. Bukovača je najlakša za gajenje, a šitake među najtežima. Šampinjoni su takođe lekoviti ali je njihova lekovitost pod znakom pitanja zbog korišćenja hemijskih preparata u proizvodnji. U poslednje vreme sve više se gaje i izuzetno lekovite pečurke kao što su lavlja griva, reiši, ćuranov rep koje su srednje teške za gajenje", ističu za naš portal. 

Koliko je sve isplativo

Kako kažu, gajenje lekovitih pečuraka kod nas nije isplativo jer je teško takmičiti se sa Kinezima na tržištu sa cenom.

"Takođe, veoma se malo zna kod nas o lekovitosti pečuraka i njihovoj ulozi u ishrani i medicini. Mi smo zbog toga ubacili u gajilište i komercijalnu bukovaču koja ima dobru prodaju za vreme posta i u hladnijim periodima. Uglavnom dve trećine i više od zarade ide ponovo na ulaganje u sirovine, repromaterijal, svakodnevne troškove. Nadamo se da će vremenom kako se ljudi okreću zdravoj ishrani i prirodnoj medicini i upotreba lekovitih pečuraka biti sve šira kod nas i u regionu", ističu iz Udruženja.

Privatna arhiva Farma Pečuraka

Kako kažu prvi prinosi zavise od vrste koja se gaji, zarada je i više nego dobra, ali su troškovi u dalja ulaganja takođe veliki.

"Sve zavisi od vrste pečurke. Nekim pečurkama kao bukovači treba oko 3 nedelje da krene da rađa od momenta inokulacije džakova. Lavljoj grivi treba oko 3 nedelje takođe, dok reišiju i kraljevskoj bukovači treba oko 2 meseca, jablanovači dva i po meseca, šitake pečurki 3 meseca na sterilisanom supstratu.  Zarada zavisi od samog ulaganja, trenutnog stanja na tržištu i obima proizvodnje. Naša proizvodnja je srednjeg obima i zarada može da bude i do 2.000 evra mesečno s tim da troškovi u dalja ulaganja budu oko dve trećine tog iznosa", navode iz Udruženja 

Nije potrebano imati sertifikat, kod nas je gajenje pečuraka grana poljoprivrede i izjednačuje se sa gajenjem voća ili povrća. Potrebno je samo da imate registrovano poljoprivredno gazdinstvo i prijavljenu delatnost gajenje pečuraka.

(MONDO)