Cena zakupa zemljišta u Srbiji drastično se razlikuje od mesta do mesta. ako se državne njive u proseku izdaju za 184 evra po hektaru, on se može zakupiti za svega 2,7 evra, a cena ide i do čak 49.000 evra po hektaru.
Cena zemljišta varira od one ispod proseka pa čak do 50.000 evra po hektaru. Tako su poljoprivrednici u Staroj Pazovi plaćali prosečno cenu arende oko 510 evra po hektaru državne njive za godinu dana, dok su se u Bačkoj pojedini davali 750 evra za hektar.
Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, zemljoradnik iz Vajske trebao je biti apsolutni rekorder jer je za hektar zemlje druge klase u Labudnjači ponudi više od 49.000 evra. Međutimm ponuda nije prihvaćena jer je dokumentacija podneta za drugo lice, što nije zakonski dozvoljeno. U ovoj opštini je inače prosečna cena državnih njiva 205 evra.
Koliko zapravo variraju cene zakupa zemlje u Srbiji, govori i podatak da je u Prokuplju hektar zemljišta zakupljen za svega 2,7 evra, u Dmitrovgradu za nešto više 3 evra, dok je u Crnoj Travi za 3,5 evra. Državne njive u Srbiji se ipak u proseku se izdaju za 184 evra po hektaru.
"Cena zemljišta će da raste i dalje i ne treba to da nas iznenađuje Opet Pazova je bliže Beogradu, glavnom tržištu i normalno je da zakup bude veći. Treba samo voditi računa kome se daje zemlja, da to budu pravi proizvođači sa iskustvom. Mnogi misle da mogu biti ministri poljoprivrede ako su iz Vojvodine, ali ipak, poljoprovreda je zanat i nauka. Smatram da treba davati u zakup zemljište prozvođačima koji imaju stoku, to treba da bude jedan od faktora, ne samo opredeljenje ko će dati više para za arendu", izjavio je Vojislav Stanković agroekonomski analitičar.
Pojedinačno, najskuplja arenda plaćena je u Sonti, mestu pored Apatina, gde je jedan paor hektar njive treće klase platio 753 evra. U ovom mestu, neke njive su otišle u zakup za 700 do 750 evra. U Sremu, najskuplja arenda bila je u mestu Martinci, 704 evra za hektar. U Temerinu zakup jednog hektra prosečno je iznosio 490 evra, u Vrbas 439 evra, u Apatinu 421 evra, u Pančevu 329, te u Irig sa 318 evra. Novi Bečej je jedna od malobrojnih opština u Vojvodini u kojoj zakup poljoprivrednog zemljišta košta manje od republičkog proseka, svega 100 evra.
Kako kaže Stojanović, enornmno visoka ili niska ponuda može biti i rezultat raznih mahinacija kojih se još nismo oslobodili.
"Poljoprivreda je prošle godine dala fantastične rezultate, a nema razloga da se to ne desi i ove. Očekuje se da izvoz poljoprivrednih proizvoda ove godine bude čak 20 odsto veći nego prošle. Deo agrarnog budžeta treba da se iskorisi za uvođenje reformi, pre svega da se subvencioniše kvalitetna poizvodnja mleka. Ne treba se ići samo na proizvodnju kukuruza za izvoz, nego za hranu za domaću stočarsku proizvodnju. Vidite, Hrvati su ispraznili Slavoniju baš zato što nisu uspeli da reformišu proizvodnju mleka", nastavlja Stanković.
Pravo na zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu ostvariti fizička i pravna lica koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uz ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i korišćenja za koji su zainteresovani.
50 miliona evra godišnje od države
Od prošle godine i pojave koronavirusa nadmetanje za zakup državnih njiva je elektronsko. Ponude se šalju mejlom dok ih komisija otvara određenog datuma. Srbija ima 416.759 hektara, od čega se izdaje 272.342. Godišnje, po prosečnoj ceni, od ovog posla država bi trebalo da uprihoduje oko 50 miliona evra.
(MONDO/Blic)
