Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu, a sve veća potražnja za njima je i u našoj zemlji.
U Kanadi i Americi nedostaje oko 900.000 profesionalnih vozača, dok se Srbija suočava sa nedostatkom oko 6.000 vozača kamiona, jer poslednjih godina mladi radije biraju druga zanimanja ili voze za strane kompanije.
Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacija špediterskih društava i agenata PU "Transport i logistika" istakao je za RTS da Srbiji nedostaju tri kategorije vozača. Kako kaže, u prvoj su vozači međunarodnog transporta, kojih nedostaje najviše, u drugoj oni koji rade samo u domaćem transportu, a u trećoj vozači u distribuciji, odnosno, snabdevanju velikih gradova.
U principu je, navodi, veliki problem svim kompanijama koje se bave organizacijom transporta i špediterskim kompanijama da obezbede neophodan broj vozača u ovom trenutku.
"Jedan od novonastalih problema je i da smo došli u situaciju da je dosta naših vozačkih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogli da rade, pa vozači sada odlaze tamo kod njih. Drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi, pre svega, obezbedile vozače", objasnio je Jevtić.
KO SVE VOZI U SRBIJI
Aleksandar Spasić, generalni sekretar Poslovnog uduženja "Međunarodni transport" naglašava da je u Srbiji zanimanje vozača, u odnosu na neke druge profesije, dosta dobro plaćeno.
"Voze nas vozači koji su tu dozvolu stekli nekih davnih dana, još iz vojske kada je vojska bila najveći izvor profesionalnih vozača. Voze nas ljudi koji sami reše da sebe školuju i finansiraju i voze nas oni koji završe srednju saobraćajnu školu", navodi Spasić i dodaje da među njima ima i vozača koji su otišli u penziju jer ne može da se obezbedi dovoljan broj u svim kategorijama.
Spasić ističe da je jedan od predloga za rešavanje problema obrazovanje.
"Zapostavili smo taj izbor profesionalnog vozača. Srednje saobraćajne škole, iako im je zakonom dato da stvore vozače sa 'C' kategorijom, da ti ljudi mogu, kada završe škole, da upravljaju teškim teretnim vozilima, mi to ne radimo. Oni izlaze sa 'C' kategorijom i moraju da čekaju 21 godinu. Pa ko će da čeka od 18 do 21 godine da tek onda postane vozač", smatra Spasić.
Kako kaže, problem je i to što budući vozači često nemaju novca da plate obuku i licencu koja iznosi oko 3.000 evra. Na sve to dolazi i proces sertifikacija niže obrazovnog kadra, koji traje 287 sati.
KADA VOZAČ POSTAJE VOZAČ
Spasić upozorava da vozač nije odmah vozač i da ne može odmah da sedne u kamion kad mu se upiše kategorija u vozačku dozvolu.
"Od pre dve godine imamo obavezu da taj vozač mora da se licencira. Prvo da krene na inicijalnu obuku, a posle i na dodatnu obuku u neki od 17 centara u Srbiji. A cene koje su u Srbiji bar pet puta veće nego u svetu su jedan od razloga zašto se odbijaju ti mladi ljudi", ukazao je Spasić.
Kandidati koji odmah završe obuku mogu da računaju na posao jer, kako navodi Jevtić, na birou ih nema i stalno su otvoreni konkursi za sve kategorije.
(MONDO/RTS)
