Informatičari i programeri najtraženija su radna snaga u prestonici, a slede sistem-inženjeri, elektroinženjeri, građevinski radnici, profesori engleskog, nemačkog, matematike i fizike, komercijalisti...
Informatičari i programeri najtraženija su radna snaga u prestonici, pišu "Novosti". Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, odmah za ovim zanimanjima na ceni su sistem-inženjeri, elektroinženjeri, građevinski radnici, profesori engleskog, nemačkog, matematike i fizike, komercijalisti, farmaceuti i računovođe.
Među najpotrebnijima su i pekari, mesari, kuvari, konobari, frizeri i serviseri liftova.
U beogradskoj službi za zapošljavanje kažu da se često dešava da profesori matematike, fizike, engleskog i informatičari uglavnom ne prihvataju slobodna radna mesta u školama.
Zato se potrebe za zaposlenima u prosveti teže zadovoljavaju, s obzirom na to da se najčešće radi o nepunom radnom vremenu.
"Ovaj problem se u praksi prevazilazi posredovanjem između onih koji imaju srodna zanimanja. Tako se za radno mesto profesora tehničkog obrazovanja upućuju diplomirani mašinski, šumarski ili rudarsko-geološki inženjeri, a umesto profesora matematike - diplomirani matematičari ili ostali inženjeri srodnog zanimanja, pa čak i apsolventi, kažu na tržištu rada.
Na tržištu rada u oktobru bilo je 94.526 sugrađana koji su tražili posao. Od toga gotovo 60 odsto su žene. Poslodavci su ponudili ukupno 2.227 radnih mesta - 612 na neodređeno i 1.615 na određeno vreme.
"Najveći broj nerealizovanih potreba poslodavaca registrovan je za profilima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, trgovine, ugostiteljstva i turizma, mašinstva i građevinarstva", kažu u beogradskoj filijali NSZ.
Najčešći problem je što bez obzira na veliki broj nezaposlenih koji imaju traženo zanimanje, malo njih ima radno iskustvo, znanja i veštine.
U Službi zapošljavanja kažu da su nezaposleni nezainteresovani da prihvate posao zbog plate ispod proseka za te poslove na regionalnom nivou, uslova rada ispod standarda za zanimanje, neplaćenog prekovremenog rada, neredovne isplate, neplaćenih doprinosa i nekorektnosti poslodavca.
Dešava se i da poslodavci agente prodaje, komercijaliste, čuvare ili radnike obezbeđenja "stavljaju" na probni neprijavljeni rad po nekoliko dana, u toku kog perioda kandidati i odustaju.
Prestoničke firme najmanje traže sociologe, filozofe, istoričare umetnosti, gimnazijalce, ekonomske tehničare i ostale administrativne radnike.
Interesovanje nije veliko ni za stomatologe i lekare opšte prakse. Među onima koji traže posao ima čak 15.000 gimnazijalaca.
(MONDO)
Među najpotrebnijima su i pekari, mesari, kuvari, konobari, frizeri i serviseri liftova.
U beogradskoj službi za zapošljavanje kažu da se često dešava da profesori matematike, fizike, engleskog i informatičari uglavnom ne prihvataju slobodna radna mesta u školama.
Zato se potrebe za zaposlenima u prosveti teže zadovoljavaju, s obzirom na to da se najčešće radi o nepunom radnom vremenu.
"Ovaj problem se u praksi prevazilazi posredovanjem između onih koji imaju srodna zanimanja. Tako se za radno mesto profesora tehničkog obrazovanja upućuju diplomirani mašinski, šumarski ili rudarsko-geološki inženjeri, a umesto profesora matematike - diplomirani matematičari ili ostali inženjeri srodnog zanimanja, pa čak i apsolventi, kažu na tržištu rada.
Na tržištu rada u oktobru bilo je 94.526 sugrađana koji su tražili posao. Od toga gotovo 60 odsto su žene. Poslodavci su ponudili ukupno 2.227 radnih mesta - 612 na neodređeno i 1.615 na određeno vreme.
"Najveći broj nerealizovanih potreba poslodavaca registrovan je za profilima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, trgovine, ugostiteljstva i turizma, mašinstva i građevinarstva", kažu u beogradskoj filijali NSZ.
Najčešći problem je što bez obzira na veliki broj nezaposlenih koji imaju traženo zanimanje, malo njih ima radno iskustvo, znanja i veštine.
U Službi zapošljavanja kažu da su nezaposleni nezainteresovani da prihvate posao zbog plate ispod proseka za te poslove na regionalnom nivou, uslova rada ispod standarda za zanimanje, neplaćenog prekovremenog rada, neredovne isplate, neplaćenih doprinosa i nekorektnosti poslodavca.
Dešava se i da poslodavci agente prodaje, komercijaliste, čuvare ili radnike obezbeđenja "stavljaju" na probni neprijavljeni rad po nekoliko dana, u toku kog perioda kandidati i odustaju.
Prestoničke firme najmanje traže sociologe, filozofe, istoričare umetnosti, gimnazijalce, ekonomske tehničare i ostale administrativne radnike.
Interesovanje nije veliko ni za stomatologe i lekare opšte prakse. Među onima koji traže posao ima čak 15.000 gimnazijalaca.
(MONDO)
