Srbija je u zemlju vratila sve rezerve zlata iz inostranstva, a trenutno raspolaže sa 37.2 tone zlata u vrednosti od 1,9 milijardi evra.
Iz Narodne banke Srbije je rečeno da je razlog vraćanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj "ambijent pojačane globalne neizvesnosti i želja za dodatnim povećanjem sigurnosti i dostupnosti svog monetarnog zlata".
Iako su mnoge zemlje u svetu poslednjih godina odlučile da se vrate kupovini i skladištenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zaštite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne rezerve.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića "odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju". Vučić je, kako je rekla, pre nekoliko meseci posle sastanka sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, pitao da li su rezerve zlata Srbije napolju.
"Rekla sam da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Predsednik mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku - ne znaš šta se u svetu dešava", rekla je Tabaković za gostujući na televiziji "Pink", dok iz NSB nisu odgovorili na pitanje o kakvom tačno riziku je govorio Aleksandar Vučić.
ZBOG ČEGA JE ZLATO VRAĆENO U SRBIJU?
ekonomista Saša Đogović ističe da mi imamo dovoljno deviznih rezervi i bez tog zlata, ali da je to za ne daj bože, da imamo zlata kod nas, ako dođe do nekih ljuljanja u svetu.
"U slučaju zaista većih poremećaja, cena zlata raste u odnosu na valute i onda ste sigurniji jer možete da prodate određene količine. Zlato služi u teškim momentima kada su globalne ekonomske prilike nepovoljne ili u slučaju eventualnih političkih pritisaka i sankcija, da vam ne bi zamrzli rezerve negde u inostranstvu", kaže Đogović.
Iz NBS kažu da je trend vraćanja rezervi u matične zemlje u poslednjih nekoliko godina prisutan u mnogim državama, a da je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu.
KORONA UTICALA NA KRIZU
Trenutno je jedna od glavnih uloga zlata zapravo diversifikacija rezervi. U vreme kriza, banke mogu biti prinuđene da štampaju više novca kako bi sprečile ekonomska previranja, ali povećanje dovodi do devalvacije valute.
Zlato je, sa druge strane, ograničena roba kojoj se zalihe ne mogu lako dodavati što predstavlja prirodnu zaštitu od inflacije. Odnos zlata i američkog dolara dodatni je element njegove privlačnosti, jer kada dolar padne, vrednost zlata obično raste, što omogućava centralnim bankama da zaštite svoje rezerve.
Zemlje se odlučuju da ga vrate u matičnu zemlju u vreme nestabilnosti, da bi se osigurale ako bi bilo potrebno, a da se ta odluka ovoga puta može dovesti u vezu sa pandemijom korona virusa.
"Glavni globalni poremećaj je trenutno pandemija i koliko će ona da traje, da li eventualno novi sojevi mogu prouzrokovati nova kolebanja na tržištu što bi opet moglo da dovede do pada ekonomskih tokova. U tim slučajevima bi cena zlata ponovo rasla", kaže Đogović i dodaje da je cena unce (oko 31 grama) zlata 30. novembra iznosila 1.797 dolara.
KOJE SVE ZEMLJE VRAĆAJU ZLATO
Najveći čuvari zlata u svetu su FED (Federal Reserve Bank) u Njujorku i Banka Engleske (Bank of England) u Londonu.
Pre osam godina je Nemačka počela proces vraćanja zlata u trezore Bundesbanke u Frankfurtu, s obzirom na to da se 70 odsto poluga nalazilo u centralnim bankama SAD i Francuske. Holandija je tokom 2014. preselila iz Njujorka u Amsterdam oko 122 tone zlata, ali je nastavila je da skladišti zlatne rezerve u Njujorku, Otavi i Londonu.
Austrija je polovinu zlatnih rezervi prebacila u Beč, dok se druga polovina nalazi u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, dok je parlament u Rumuniji pre dve godine usvojio nacrt zakona kojim je zatražio od nacionalne banke da vrati u zemlju gotovo celokupne rezerve zlata koje je držala u Banci Engleske.
U poslednje vreme, članice Evropske unije Poljska i Mađarska redovno dopunjavaju svoje zlatne fondove.
Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najviše rezervi u poređenju sa zemaljama regiona. Iza naše zemlje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6.9 tona zlatnih rezervi, a potom slede Slovenija sa 3.2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2.9 tona, dok je Hrvatska svoje zlatne rezerve prodala nakon 2001. godine.
(MONDO/slobodnaevropa.org)
