Većina građana u Srbiji ima bar jedan račun otvoren u banci, a tek nakon izdavanja godišnjih izveštaja, mnogi budu svesni koliko koštaju razne provizije.
Prosečan klijent pored standardnog računa platnom i kreditnom karticom koristi i elektronsko i mobilno bankarstvo. Na sve te usluge, on godišnje potroši bar 100 evra, a postane svestan plaćanja tek kada vidi godišnji izveštaj.
Naplaćuju se održavanje računa i kartica, uplate preko računara i telefona, transakcije i podizanje novca na bankomatima i šalteru... a kada se sve sabere, stiže se do veoma visoke cifre.
Treba napomenuti da su za 10 godina provizije za uplate sa jednog na drugi račun porasle čak 10 puta. Mnoge banke ne naplaćuju naknadu ukoliko novac ide na drugi račun iste banke, ali neke čak i to tarifiraju. Kada se, međutim, pare prebacuju na račune klijenata koji nisu u istoj finansijskoj ustanovi, sve banke uzimaju provizije od jedan do dva odsto. Za tu uslugu se traži minimum 45 do čak 250 dinara. Maksimalne naknade su od 5.000 do čak 15.000 dinara.
Većina banaka koja posluje kojd nas, u proseku uzima od 100 do 200 dinara po računu.
Od nedavno čak ni uplate koje se obavljaju sa telefona i računara, korišćenjem mobilnog i elektronskog bankarstva, nisu besplatne. Neke banke omogućavaju određeni broj besplatnih elektronskh uplata u toku meseca.
Međutim, u većini slučajeva, one koštaju najmanje 15 dinara, a ako se odabere opcija "hitno", sa računa može da ode i do 600 dinara. Za veće iznose, veće su provizije, a maksimalne su 5.000 dinara, u zavisnosti koju je banku klijent izabrao i koji paket.
Jedna od najskupljih bankarskih naknadama jeste podizanje gotovine sa bankomata "tuđih" banaka, a fiksna provizija je i do 300 dinara. Sve finansijske ustanove propisale su minimalne iznose provizije kada se podiže keš sa nematičnog bankomata.
Neke banke prave i razliku u zavisnosti od toga kojom karticom podižete gotovinu, te je "dina" jeftinija nego "viza" ili "master" debitna kartica. Visinu provizije određuje banka u kojoj klijent ima račun, odnosno koja je korisniku izdala platnu karticu kojom se podiže gotovina na bankomatu druge banke.
Kada se sve sabere, izgleda da je najneisplativije ako se sa bankomata podižu manje sume, ako je minimalna provizija recimo 200 dinara, a dva odsto za veće iznose. U tom slučaju će istu proviziju platiti i onaj ko podiže 1.000 dinara, i onaj ko podiže 10.000 dinara.
Podizanje gotovine i za matičnog bankomata može uz kreditnu karticu ići i do 350 dinara. Poseban oprez potreban je kod kreditnih kartica koje dele iznos na rate, pošto neke banke, uz obaveznu kamatu, naplaćuju naknadu od 50 dinara za svaku skinutu ratu.
(MONDO/Večernje novosti)
