EVO KAKO NAS BANKE DERU: Na ove usluge godišnje ostavimo OGROMNE pare, a nismo ni svesni

Prosečan klijent pored standardnog računa platnom i kreditnom karticom koristi i elektronsko i mobilno bankarstvo. Na sve te usluge, on godišnje potroši bar 100 evra, a postane svestan plaćanja tek kada vidi godišnji izveštaj.

Većina banaka koja posluje kojd nas, u proseku uzima od 100 do 200 dinara po računu.

Od nedavno čak ni uplate koje se obavljaju sa telefona i računara, korišćenjem mobilnog i elektronskog bankarstva, nisu besplatne. Neke banke omogućavaju određeni broj besplatnih elektronskh uplata u toku meseca.

Međutim, u većini slučajeva, one koštaju najmanje 15 dinara, a ako se odabere opcija "hitno", sa računa može da ode i do 600 dinara. Za veće iznose, veće su provizije, a maksimalne su 5.000 dinara, u zavisnosti koju je banku klijent izabrao i koji paket.

Jedna od najskupljih bankarskih naknadama jeste podizanje gotovine sa bankomata "tuđih" banaka, a fiksna provizija je i do 300 dinara. Sve finansijske ustanove propisale su minimalne iznose provizije kada se podiže keš sa nematičnog bankomata. 

Neke banke prave i razliku u zavisnosti od toga kojom karticom podižete gotovinu, te je "dina" jeftinija nego "viza" ili "master" debitna kartica. Visinu provizije određuje banka u kojoj klijent ima račun, odnosno koja je korisniku izdala platnu karticu kojom se podiže gotovina na bankomatu druge banke.

Kada se sve sabere, izgleda da je najneisplativije ako se sa bankomata podižu manje sume, ako je minimalna provizija recimo 200 dinara, a dva odsto za veće iznose. U tom slučaju će istu proviziju platiti i onaj ko podiže 1.000 dinara, i onaj ko podiže 10.000 dinara. 

Podizanje gotovine i za matičnog bankomata može uz kreditnu karticu ići i do 350 dinara. Poseban oprez potreban je kod kreditnih kartica koje dele iznos na rate, pošto neke banke, uz obaveznu kamatu, naplaćuju naknadu od 50 dinara za svaku skinutu ratu.

(MONDO/Večernje novosti)