FABRIKA BILA PRED GAŠENJEM, A ONDA SAM DOVEO NJIH: Kako je Milan iz Aranđelovca spasao biznis - Srbi NISU hteli da rade?

Mnoge firme u Srbiji prepune su radnika iz Nepala, Indije i Šri Lanke. Ovi ljudi su “trbuhom za kruhom” došli u različite krajeve naše zemlje kako bi radili čak i najteže poslove. 

Prošle godine je u Srbiji izdato više od 10.000 radnih dozvola strancima, nezvanično saznaje MONDO. Osim toga određen broj stranaca dolazi u Srbiju kako bi radili na crno i njihov tačan broj se ne zna. 

Kako kažu za MONDO radnici koji su došli iz Nepala, u Srbiju su došli preko agencije i imaju obezbeđen stan, hranu i platu koja je uglavnom nešto veća od minimalca.

“Došli smo pre nekoliko meseci kako bismo zaradili novac i poslali ga porodici u Nepalu. U Srbiji imamo platu 300 evra, dok kod nas možemo da zaradimo oko 100 dolara. Ovde mnogo radimo i ne trošimo novac, u smeštaju spava nas četvorica, imamo sva tri obroka i to nam je uglavnom dovoljno. Nije nam problem da ostanemo duže na poslu pošto generalno nemamo ništa drugo da radimo tokom dana. U Srbiji nas ljudi tretiraju bolje nego u Nemačkoj i Austriji. Prema iskustvima kolega koji su otišli tamo, plate su veće, ali odnos prema radnicima je lošiji”, tvrdi Raz Magara sa Nepala.

Milan Pavlović je vlasnik fime za izradu nameštaja iz Aranđelovca koji zapošljava pet radnika iz Nepala i pet radnika iz Kine, i kaže za MONDO da je prosečna plata koju je nudio radnicima iz Srbije bila nešto viša od 50.000 dinara.

“Svakome ko je došao to je bilo malo, jer za isti posao u Nemačkoj može da zaradi mnogo više. Plata od 60.000 takođe nije dovoljna, čak i kada nemaju nikakvo iskustvo, smatraju da zaslužuju više i često se precenjuju. Na kraju se zaposle u velikim kompanijama i rade lakše poslove za isti novac. Stariji bi pristali da rade i fizikališu, ali ne mogu fizički da izdrže smenu od osam sati dnevno", kaže Milan Pavlović. 

I sam kaže da je odlučio da zaposli Nepalce nakon što je godinu dana imao problem da pronađe radnike iz Srbije.

“Tražio sam naše radnike, povećavao plate, ali ništa nije vredelo. Dođu, budu mesec dana i odu jer dobiju ponudu za inostranstvo ili prosto ne žele da rade. Bio sam potpuno desetkovan sa radnom snagom i malo je falilo da zbog toga ugasim proizvodnju. Na kraju sam našao radnike preko agencije koja dovodi strance, jer nisam imao izbora”, objašnjava Milan Pavlović.

Ponuda radnika iz inostranstva je velika, iako još uvek veliki broj vlasnika firmi u Srbiji ne želi da angažuje strance, tvrdi on. 

“Računica je takva da na jednom stranom radniku godišnje možete da uštedite i do 3.000 evra. Kada gazde u Srbiji shvate koliko su strani radnici jeftiniji, da rade više od osam sati dnevno, ne traže više od jednog slobodnog dana nedeljno i zadovoljni su ako dobiju više od 300 evra, na kraju ipak pristanu da ih angažuju. Zahvaljujući tome su neke firme u Srbiji opstale, iako su bile pred gašenjem”, tvrdi Milan Pavlović.

Prema rečima vlasnika firme, najlakše se dolazi do radnika iz Turske i Indije, ali je veliki broj njih dolazi da radi na crno. 

“Turci i Indijci rade za male plate iako među njima ima i iskusnih radnika i stručnjaka. Ipak, u većini slučajeva nemaju dokumenta. S druge strane, Kinezi i Nepalci uglavnom nemaju iskustvo i za svaki posao koji nije fizički potrebna im je obuka. Ali, došli su kod mene preko agencije, sa potrebnim papirima, imaju radnu dozvolu i boravak im je prijavljen, kaže Milan Pavlović.