Sve učestaliji trend u razvijenijim zemljama nije zaobišao ni Srbiju - nestašica majstora.
Komentarišući činjenicu da Srbija ima sve veći problem sa nedostatkom kvalifikovanih majstora zato što veliki broj onih koji dobro rade svoj posao odlaze u inostranstvo, a sve je manji broj onih koji se školuju za građevinsku struku ili bilo koji drugi zanat, potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić rekao je da ljudi ne vide perpsektivu za bavljenje ovim poslom.
"MI smo ostali bez radne snage jer se niko ne školuje. Traže se radnici na po nekoliko meseci. Angažujem te, dam ti pare, za tri meseca ti dam otkaz. Da bi zadržali radnike, moramo da zadržimo velike velike firme poput Energoprojekta, CIP-a, Mostogradnje kao nukleus i da one budu nosioci građevinske aktivnosti. Ovde je uloženo mnogo para u infrastrukturu, ali domaće firme nisu glavni izvođači.Kad nisi glavni, ti ne možeš da zadržiš ljude.Ne možeš da ga platiš onoliko koliko on može da zaradi napolju, zbog čega i odlazi. Nemaš dugoročno ugovorene poslove da bi on bio obezbeđen da će raditi tri ili četiri godine, nego živi i radi pod danas do sutra. Zbog svega toga deca se ne školuju za ova zanimanja jer ne vide perspektivu, a ono malo što stranci stipendiraju našu decu na pojedinim zanatima, odmah dobiju radne knjižice i uniforme i idu direktno na posao kod njih," rekao je Rodić.
Kako je naveo, najveći problem je u nedostatku radnika za održavanje već izgrađenih projekata.
"NIje problem samo u investicijama i novim poslovima, to je jedan deo. Najveći problem i najveće pare su u održavanju gde ćemo doći do toga da neće imati ko da održava infrastrukturu. Najveći problem kod nas je što nemamo firme koje mogu da održavaju projekte. Nemate ljude za liftove, nemate ljude za elektroinstalacije, industrijeske izolatere... Godine 2007. sam rekao da je sramota četiri kapitalna mosta ni jedan ne radi srpska operativa, a naša Mostogradnja je bila 15. u svetu po uspehu," dodao je, navodeći da je u inostranstvu stvar drugačije postavljena. Kako je istakao, nestašica za radnicima će polako početi da opada ako ne ove, onda sledeće godine.
"Velika nestašica građevinskih radnika traje poslednjih pet, šest godina naglo, a ranije nije bila tolika jer su u zemlju ušle velike investicije, ali to će proći. Zbog poskupljenja građevinskog materijala u postkovid periodu, rastu i cene stanova. Imate investitore koji vrlo pristojno zarađuju, ali će sigurno deo kolača morati da pretoče izvođačima, a s druge strane imaju kupce koji odlučuju da li će kupiti nekretninu po nekoj ceni. To će sve trajati još ovu, možda i sledeću godinu, i onda će se stabilizovati," objasnio je Rodić.
Govoreći o tome kako u svoj toj nestašici pronaći majstora ukoliko nam se desi kvar u domaćinstvu, Rodić podseća na stare metode.
"Do dobrog majstora se dolazi ličnim preporukama i to je najsigurnije. Ja sam pre četiri godine adaprtirao stan i uzeo sam stare majstore u penziji koji su radili kod mene u Kongrapu, jer pošteno rade. Oni rade dugo, ali urade posao" rekao je, dodajući da je veliki broj onih koji se lažno predstavljaju kao dobri majstori, a da je najveći broj najboljih otišao u inostranstvo.
"Problem je kako naći dobre majstore i ko se predstavlja takvim, a ima puno prevaranata. Dobar majstor traži i da se plati i nema vremena zato što se brzo pročuje za njega i angažovan je. Za one koji rade pošteno i kvalitetno se ne pita za cenu", rekao je on.
"Ali većina njih - parketari, keramičari, industrijski izolateri, vodovodžije i drugi turističkom vizom odlaze u Švajcarsku i za tri meseca tamo zarade ono što ne mogu ovde za godinu dana. Oni tamo rade na crno, ali imate i naše firme koje tamo posluju legalno. Međutim, mi dolazimo u situaciju da neće imati ko da nam radi. Mi smo uvek kuburili sa radnom snagom, ali mi smo ranije imali tzv. interne kvalifikacije - kad vidimo da je neko dobar, vrlo brzo ga u praksi naučimo da radi. U Nemačkoj od 10 časova, osam čini praktični deo, a samo dva teorijski," zaključio je Rodić.
(MONDO/K1)
