Ukrajina nije među glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, ali sa robnom razmenom od oko 319 miliona dolara godišnje saradnja nije zanemarljiva. Prema podacima Privredne komore Srbije, oko 70 odsto ukupnog uvoza iz Ukrajine su gvožđe i metali, zatim drvo i proizvodi od drveta, mašine, a izvozili smo mineralna đubriva, podne pokrivače, automobilske gume, hartiju, karton, beli lim, lekove. Ukrajina je bila i prečica do Rusije, prenosi RTS.

Pomoć je najpre potrebna vozačima kamiona iz Srbije, koje je početak sukoba zatekao u Ukrajini ili na nekom od graničnih prelaza te zemlje sa Rumunijom, Mađarskom i Poljskom. Ponestaje hrane, vode, novca i goriva.

Vlade Lužanin iz kompanije "Eurolajn" navodi da imaju od 30 do 40 vozila srpskih firmi sa robom koja ide iz Ruske Federacije prema Srbiji. "Sa ukrajinske strane, oni dostavljaju vozačima hranu, tako da to nije problem sada. Vozači su bezbedni", ističe Lužanin.

Vlasnik i direktor koncerna "Srboeksport" Miroslav Nikolić kaže da je za sada tranzit kroz Poljsku prohodan.

"Ide se na Belorusiju, pa do Rusije. Velike su kolone, dugo se čeka na granicama, ali jako je puno informacija i dezinformacija i ne znamo šta nas očekuje u narednim danima", napominje Nikolić.

Prevoznici nisu jedini koji već osećaju posledice

U Komori su uspostavili kontakt sa većinom špediterskih firmi i pokušavaju da pomognu vozačima kamiona koji su blokirani i u naplati potraživanja. Ali nisu prevoznici jedini koji već osećaju posledice.

Stručnjaci smatraju da je rusko-ukrajinski sukob dve agrarne sile dolio ulje na vatru na globalno tržište hrane, već uzdrmano poremećenim lancima snabdevanja, protekcionističkim merama koje su neke zemlje uvodile i nemoći Svetske trgovinske organizacije da to spreči. Tako je Rusija uvela kvote na pšenicu, ograničila izvoz mineralnih đubriva i amonijum-nitrata, što je uz rastuću cenu gasa utrostručilo cenu mineralnog đubriva.

Agroekonomista Žarko Galetin kaže da naši proizvođači imaju ozbiljan problem da zasnuju prolećnu setvu, da prihrane ozime useve mineralnim đubrivima. "Sva je prilika da ćemo imati redukovanu agrotehniku, koja će na kraju krajeva rezultirati slabim prinosima. U konačnom ishodu, sve to može dovesti ponovo do rasta cena poljoprivrednih proizvoda", dodaje Galetin.

Jedno od rešenja je pronalaženje alternativnih dobavljača sirovina i drugih tržišta za plasman proizvoda, ali to ne može da se desi brzo i lako.

PKS priprema predlog mera za pomoć

Mihailo Vesović iz PKS-a kaže da taj period mora nekako da se prevaziđe. "Neke kompanije će biti direktno ugrožene i njihovo trenutno poslovanje će biti ugroženo, zato se mora naći model da prevaziđu ovaj problem", dodaje Vesović.

Komora priprema predlog mera za pomoć najugroženijim preduzećima, koji će uputiti Vladi. U međuvremenu, savet privrednicima je da budu oprezni u slanju i ugovaranju novih isporuka robe.

(Mondo/RTS)