Od početka epidemije koronavirusa, vidno je povećana prodaja kuća van grada, ali su sa tražnjom i skočile cene. Od nedavno veliki broj ljudi zainteresovan je za stare vojvođanske kuće, pa kako se oglase,  švapske i banatske vile tako i planu. Uglavnom je reč o starim porodičnim kućama koje naslednici ne mogu ili nemaju interesa da održavaju niti da žive u njima, pa ih prodaju.

Nenad Đedović, agent prodaje iz Novog Sada, za eKapiju kaže da je potražnja za starim vojvođanskim kućama veća od ponude, piše eKapija.

"Uglavnom se kupuju švapske kuće s početka prošlog veka, salonskog tipa, sa plafonima visine do 4 metra, koje karakteriše solidna gradnja i zidovi debljine cigla i po, dakle više od pola metra, a cilj je adaptiranje u poslovne prostore za ordinacije, advokatske ili IT kancelarije, igraonice, apartmane... Osim toga, većina njih ima i stare vinske podrume idealne za vinarije i restorane, sa konstantnom temperaturom od petnaestak stepeni i leti i zimi", kaže Đedović.

Pojedine vojvođanske kuće imaju i do 500 m2, a uz to često ide i nekoliko ari zemlje. Cene se kreću od 10 do 30.000 evra ako su pedesetak kilometara udaljene od većih mesta, pa i do 100.000 evra ako su bliže gradovima - navodi Đedovi.

Rastući trend ponude i tražnje ovakvih kuća primetan je u celoj Vojvodini, od Zrenjanina, preko Bačke Palanke do Sombora.

U Banatu se dosta nude a i traže i stare banatske kuće građene od blata i trske, "na brazdu", okrenute užom stranom ka ulici ili pak na lakat, orijentisane dvostrano. Karakterišu ih polulučni fasadni elementi i bogata ornamentika, dvostruki prozori, kao i obavezni konk - uvučeni otvoreni ili zastakljeni hodnik i velike ajnfort kapije, dok se stare švapske kuće prepoznaju po karakterističnim stubovima na verandi.

Ove kuće su zbog vredne arhitekture pod zaštitom države kao kulturna dobra, pa kupci imaju obavezu da prilikom rekonstrukcije zaštite stare fasade i ostave ih u autentničnom obliku.

Mnoge stare kuće u Vojvodini propadaju, jer država nema novca da ih održava, pa se nekada nude i za bagatelu, samo da se očuvaju.

"Među zainteresovanima ima i dosta građevinskih investitora  koji bi to da sravne sa zemljom i tu grade višeporodične zgrade, što, ako je kuća pod zaštitom države, naravno nije dozvoljeno ", navodi Đedović, dodajući da je ovakvih kuća koje čuvaju duh stare, paorske Vojvodine sve manje na tržištu.

(MONDO/e kapija)