Stalno komešanje cene energenata usled rata u Ukrajini utiče i na neizvesnost u Srbiji koja najveći procenat uvozi upravo iz Rusije.
Cena nafte je od trenutka kada je Evropska komisija objavila predlog šestog paketa sankcija počela blago da raste i na evropskim i na američkim berzama. Tako su cene nafte od tada povećane za oko četiri odsto. Stalno komešanje na međunarodnom tržištu nafte i gasa uslovljeno je posebno ratom u Ukrajini i sankcijama zemalja okupljenim oko Ukrajine koje su uvedene i koje će tek stupiti na snagu.
Pa tako, najavljen embargo na rusku najftu koji je najavila EU nije realizovan u potpunosti pošto su Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska izrazile zabrinutost u vezi sa predloženim merama. Odnosno, traže izuzeće od embarga.
Iako paket sankcija još nije ni usvojen, već samo predložen, neizvesno je kako će se odnositi na Srbiju. Trenutno, u novom, šestom paketu sankcija se ne pominju zemlje Zapadnog Balkana, i prema tome snabdevanje Srbije naftovodom ''Janaf'' preko Hrvatske ne bi trebalo da bude ugroženo.
Odakle Srbija uvozi naftu?
Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte se uvozi iz Iraka i Kazahstana. Najveći deo nafte pak stiže iz Iraka, oko 45 odsto ukupne kočiline uvoza, dok iz Kazahstana dolazi oko 10 odsto nafte, a najmanji deo iz Norveške, i iznosi jedan odsto. Kada je u pitanju uvoz nafte iz Rusije, Srbiji odatle dolazi gotovo 15 odsto naftnih potreba, a sa naftnih polja u zemlji proizvodi se dovoljno nafte koje zadovoljavaju ostalih 23 odsto potreba.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, regulatornog tela za sektor energetike, sva sirova nafta koja se uvozi u Srbiju dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju, potom se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje.
Jadranski naftovod (JANAF) sa sedištem u Zagrebu je 29. marta saopštio da uredba Evropske unije doneta 15. marta utiče na ugovor koji je JANAF zaključio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), a koji važi do decembra 2022. godine, pošto je NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta.
Za razliku od nafte, Srbija zavisi 100 odsto od ruskog gasa i uvozi trenutno 60 procenata ruske nafte. O tome je u četvrtak govorio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je rekao da Srbija trenutno neće razmišljati o diverzifikaciji sanbdevanja.
"Nemačka uzima 55 odsto ruskog gasa, Srbija 100 odsto, i da, imamo problem i sa gasom i sa naftom", naveo je Aleksandar Vučić i dodao da poslednjih mesec dana kupujemo 60 odsto ruske nafte umesto iračke, jer je ruska jeftinija i da ona dolazi preko Hrvatske.
(MONDO)
