KSENIJA I SARA POKRENULE PROJEKAT - PRVI U EVROPI: Privukli investicije od 3,5 miliona €, evo o čemu se radi

Dr Ksenija Milićević Nojman i Sara Flejšer ovog leta osnovale su startap tozero, a njihova inovativna ideja za reciklažu litijum-jonskih baterija već je privukla investiciju od skoro 3,5 miliona evra.

Zbog svega pomenutog ne iznenađuje vest da je ovaj pionirski startap, osnovan letos, već privukao investiciju od skoro 3,5 miliona evra. Ksenija Milićević Nojman otkrila je za klima101.rs više o njihovoj misiji, ciljevima i budućim planovima

Startap tozero ste pokrenuli ovog leta, a već ste za realizaciju svojih ideja prikupili 3,5 miliona evra. Kako investitorima predstavljate svoje planove i čime su obično najviše oduševljeni? Da li se to podudara sa aspektom vašeg projekta na koji ste lično najponosniji?

Reciklaža baterija predstavlja neophodnost i stvaran problem u čije rešavanje treba da se krene odmah. Naši planovi da u kratkom roku izgradimo sveobuhvatno rešenje koje je efikasnije i bolje za životnu sredinu u odnosu na status kvo poklapaju se sa vizijom investitora, i našom sopstvenom, da zatvorimo krug dekarbonizacije. Ovde smo da bismo prodrmali industriju da preduzme akciju sada i prati našu svrhu da nastavimo sa inoviranjem i beskompromisno unapredimo kvalitet života.

Investitori takođe imaju poverenja u naš tim s obzirom na to da Sara i ja imamo ličnosti koje se nadopunjuju, iskustvo i motivaciju za takav poduhvat. Ponosne smo zato što smo prvi startap u Evropi sa ovom misijom.

Šta planirate da uradite sa investicijom?

Pomoću investicije planiramo da izgradimo jak tim i pokrenemo pilot fabriku gde ćemo unapređivati našu tehnologiju kao oslonac ka razvoju industrijskih kapaciteta.

Zašto ste odlučili da se bavite baš reciklažom litijum-jonskih baterija? Zbog čega je ona važna?

Reciklaža baterija bila je jedna od tema kojom sam se bavila na postdoktorskim studijama na RWTH univerzitetu u Ahenu. Do danas ne postoji rešenje iako vlada opšte verovanje da se poznati recikleri već bave time. Ono je veoma važno zato što naši napori ka dekarbonizaciji zahtevaju elektrifikaciju i ogromnu upotrebu baterija. Ako se baterije ne recikliraju i završe na deponijama, lako mogu da se zapale ili čak eksplodiraju što prouzrokuje veliko zagađenje vazduha, zemlje i vode.

Druga tačka jeste geopolitika i (ne)zavisnost od zemalja van Evrope. Naime, svi sirovi materijali za proizvodnju barerija uvoze se sa drugih kontinenata, a proces njihove ekstrakcije prate etničke i ekološke brige.

Kako ste zamislili sam proces reciklaže? Koliki procenat materijala koji povratite iz baterija će moći da bude ponovo iskorišćen?

Fokusiramo se na sam početak uskog grla, a to su hemijski procesi za vađenje kritičnih sirovina kao što su litijum, kobalt, nikl, mangan i grafit. Mehanički pred-korak (usitnjavanje baterija) i odvajanje elektrolita od kućišta su nadaleko istraženi i poznati, tako da ćemo ih integrisati u kasnijim fazama ili pokrenuti saradnju sa postojećim kompanijama na tom polju.

S obzirom na to da je Evropska unija donela regulativu da od 2030. godine 70% litijuma i 95% kobalta i nikla mora da se reciklira, ovo su takođe i naši ciljevi. Reciklirane sirovine koristiće se za proizvodnju novih ćelija.

Šta vas je najviše iznenadilo u dosadašnjem radu? Da li ste uvereni u svoje rešenje i njegovu primenu?

Kao što sam pomenula, stanje i spremnost tehnologije. Deluje kao da su svi spavali i procenjivali da li će elektrifikacija uhvatiti zamah i u kojoj razmeri. Ovo je i dalje nedefinisano tržište pošto hemija baterija nije uklesana u kamenu i mnogo istraživanja se sprovodi u cilju otkrivanja novih tipova baterija.

Veoma smo sigurni da će se naše rešenje naći među onima koje će usvojiti industrija. Naravno, biće potrebno da budemo agilni i pratimo razvoj tržišta, ali naš cilj jeste da izgradimo sveobuhvatnu tehnologiju koja može da se prilagodi na ove promene i reciklira bilo koje litijum-jonske baterije.

Klimatski startapi, poput vašeg, privlače sve više investicija iz godine u godinu. U vašem iskustvu, da li finansijskom sektoru raste interesovanje investitora za zelena rešenja?

Pa svakako da postoji, klimatske tehnologije privukle su više pažnje tek poslednjih godina. Međutim, mnogi investitori i dalje se pribojavaju riskantnih investicija u hardver s obzirom na to da njihov razvoj traje duže od softverskih rešenja.

Po mom mišljenju, upravo hardverska ili tehnološka rešenja imaće stvaran uticaj na putu ka neto-nultim emisijama. Softver je u čistoj tehnologiji dobar radi transparentnosti, ali neće doprineti rešavanju realnih problema.

Šta za vas predstavlja borba protiv globalnog zagrevanja i koje tehnologije vidite kao ključne na putu "to zero”?

Borba protiv klimatskih promena se pre svega fokusira na smanjenje emisija ugljen-dioksida, ali ne samo na to. Potrošačke navike ljudi neverovatno rastu, mi menjamo ekosistem planete i sprečavamo da se oporavi sam od sebe, a samim tim generišemo više otpada koji zagađuje životnu sredinu. Sve je usko povezano.

Kada pogledate ekonomske sektore koji izazivaju najveće emisije ugljen-dioksida i posledično efekat globalnog zagrevanja, to su saobraćaj, energetika i uopšte industrija. Neophodne su nam revolucionarne tehnologije u ovim sektorima.

Kada je reč o saobraćaju, već smo počeli sa elektrifikacijom i to je korak u dobrom smeru, ali ne i savršeno rešenje bez održivog rudarenja, proizvodnje i reciklaže, kao i izbora energetskog izvora. Proizvodnja energije igra ključnu ulogu i uprkos tome što se sve više okrećemo obnovljivim izvorima, fuzija je po mom mišljenju jedna od tehnologija koja najviše obećava i može da preokrene igru. Što se tiče industrije, neophodni su novi procesi za emisije ugljen-dioksida, na primer novi materijali i tehnologije za promenu proizvodnje cementa i betona.

(Mondo/klima101.rs)