Očekivanja stručnjaka su da će cena zlata na globalnom nivou drastično rasti, a usled velike nestabilnosti i inflacije, brojni građani pribegavaju vidu štednje u ovom plemenitom metalu.
Iako je globalna ekonomija naizgled brzo počela da se oporavlja od pandemijskog šoka, istom tom brzinom dočekali smo inflaciju potrošačkih cena koja se tokom 2022. godine znatno povećala, što je građanima bilo itekako vidljivo na računima za gorivo i prehrambene proizvode. Cene goriva, hrane i energije doslovno su podivljale, dok su kamate na štednju koje su i pre inflacije bile smešno male, sada sa inflacijom gotovo zapale u minus.
S druge strane, tokom pandemije korona virusa i od početka rata u Ukrajini, cena zlata dostigla je istorijski maksimum, zbog čega se mnogi koji su u mogućnosti da štede ili investiraju, opredeljuju za kupovinu ovog plemenitog metala. Danas se sve više ljudi odlučuje na štednju u zlatu prvenstveno iz razloga što je znatno isplativija od klasične oročene štednje u banci, odnosno nosi relativno visoke prinose u odnosu na druge oblike ulaganja i može se reći da je "igra na sigurnu kartu" jer je do sada pokazala visoku otpornost na različite finansijske i privredne krize, recesije, ratove, ali i na inflaciju koja bi, kako stručnjaci prognoziraju, tek mogla da dostigne rekord.
Ekonomista Branko Dragaš za naš portal navodi da očekuje da će cena zlata u narednom periodu drastično rasti, ali da su procene po tom pitanju, dosta različite.
„Kada je u pitanju skok cena zlata, različite su procene stručnjaka, ali u dolarima gledano, cena zlata mora da skoči najmanje peko 4.000-5.000 dolara, čak ima i prognoza koje predviđaju da bi mogla da dosegne 10-15.000 hiljada dolara. Ipak, konzervativne prognoze za 2023. godinu su oko 2.400 hiljada dolara, dok Kinezi prognoziraju do 4.000 dolara za uncu", objašnjava Dragaš i ističe da on smatra da će cena zlata u trenutku kada dođe do sloma dolara, ići i preko cifre od 15.000 dolara.
Prema njegovim rečima, Svetska berza skače i to su građani počeli da shvataju, dižu depozite i kupuju investiciono zlato koje u poslednjih 35 godina na godišnjem nivou donosi prinos od preko čak devet odsto.
„U 2022. godini bilo je raznih špekulacija, između ostalog je i namerno obarana cena zlata, međutim Centralne banke i najbogatiji ljudi sveta sada masovno kupuju zlato. Samo u decembru Kina je kupila 39 tona zlata, a od početka godine preko 400 tona. Mogu reći da svi koji su pametni kupuju zlato jer je izvesno da sledi slom valuta. Jedini novac je zlato i srebro, što čak i piše u Ustavu Sjedinjenih američkih država, samo što su mnogi neinformisani. Zlato je već 5.000 godina jedini novac i u uslovima kada dođe do propasti dolara i evra građani „beže“ u zlato. Nažalost, svega 0,5 odsto građana je to shvatilo, a ostali će to shvatiti kada budu ostali bez štednje", upozorava ekonomista.
(MONDO)
(Mondo)
