Mnogi poslodavci u Srbiji zatvore firmu pa ponovo otvore novu. Stručnjak objašnjava kad je to po zakonu.
Mnogo puta u Srbiji može da se čuje da poslodavci zatvore firmu, pa otvore novu kako bi izbegli plaćanje poreza. Ostanu dužni državi, neretko i radnicima. Takođe ima i onih firmi koji prave milione bez radnika. Mnogo malih privrednika koristi razne načine kako bi imali što veću zaradu a manje troškove. Neki od tih načina su dozvoljeni zakonom, međutim ima i onih koji nisu.
U Srbije je dozvoljeno da jedna osoba otvori više firmi. Važno je samo da redovno plaća porez i da ne uđe i "sivu zonu" troškova i dugova. Dozvoljeno je da se zatvori firma paušalaca kad se ostvari prihod od šest miliona dinara jer se nakon što se ostvari veći prihod od te cifre poslovanje komplikuje u smislu vođenja knjiga.
Nedavno je u javnost isplivao slučaj niza vodoinstalaterskih firmi iza kojih stoji jedan čovek, pa se nametnulo pitanje regularnosti takvog njihovog poslovanja i kako se zvanične ustanove odnose prema tome. "Imali dve male firme koje nisu ušle u PDV ili imali jednu, vi niste na gubitku, a ni država. Država je na gubitku samo ako neko svoj deo prometa ubaci u "sivu zonu"", naveo je sagovornik Dragoljub Rajić.
Sve više ima lažnih firmi ili onih koje kratko posluju. Pojavljuju se na internetu gde nude dobru uslugu, a onda kad uzmu novac samo "ispare" i više ih ne možete kontaktirati. "Potpuno je legitimno da ljudi izbegavaju u tim malim firmama da uđu u PDV kad dođu do prometa od osam miliona dinara jer PDV jako poskupljuje poslovanje, zato što onda morate više da plaćate knjigovođi, morate mnogo vremena da provedete sa papirologijom i onda ljudi koji rade poslove na terenu i moraju da su ceo dan negde to izbegavaju. Onda oni nađu nekog prijatelja, člana porodice i na njega otvore novu firmu", kaže Rajić.
Obim i kvalitet posla su odlućujući u ovakvom postupanju vlasnika firmi: "Nije lako doći do prometa od 8 miliona, morate da budete mnogo dobri u poslu koji ste pokrenuli kad je reč o usluzi, a opet proizvođačima odgovara da uđu u PDV jer oni tako dobijaju povraćaj PDV i njima se ne isplati da to rade. To uglavnom rade neke male firme", dodaje sagovornik.
Naveo je da jedna osoba može da otvori više firmi, ali samo ako nije napravila neki prekršaj. "Možete otvoriti jednu firmu i biti u njoj direktor, a onda otvoriti drugu firmu i biti u njoj suosnivač i uložite deo svog kapirtala. U evropskim zemljama oni koji imaju novca imaju desetine firmi, to je potpuno legalno sve dok se posluje po zakonu", kaže Rajić.
Dodao je da pojedinac, ako ima dug banci, dužan je nekom drugom ili ima negativan saldo, ne može otvoriti drugu firmu na sebe jer postoji registar u Ministarstvu finansija gde su zabeleženi takvi slučajevi. Druga firme se onda može otvoriti samo na nekog drugog.
Ljudi mogu biti jako domišljati u pronalaženju rupa u zakonu, a evo na koji način se to najčešće radi i šta se podrazumeva pod prevarom: "Prevara je kada vi otvorite firmu, pa zatvorite, a nekome ste ostali dužni ili kada koristite tu firmu da perete neki novac koji dolazi od nelegalne trgovine droge i slično. U Srbiji se ne proverava poreklo imovine još uvek, odnosno odakle dolazi novac koji se investira u firmu", kaže Rajić.
Redovno plaćanje poreza i drugih troškova obezbeđuje legalno poslovanje bez obzira na broj firmi i vašu poslovnu politiku. "Ako vi otvorite neku firmu, vi uvek imate prava da otvorite neku drugu, ali morate platiti poreze, doprinose i sve nadležnosti koje idu na tu firmu i ta firma mora da vodi poslovne knjige. Opet ona mora da plati knjigovođu, odnosno ima neke dodatne troškove koje plaća", kaže sagovornik.
Ali postoje i drugi razlozi za otvaranje više firmi, kao što je održavanje likvidnosti primarnog biznisa. "Međutim, postoji jedna druga stvar. Kada su neke veće firme opterećene kreditima i duguju im mnoge druge firme, kupci njihovi im jednostavno ne isplaćuju na vreme, dešava se da neko otvori pored te i drugu firmu na ime nekog od svojih bliskih ljudi ili rodbine kao rezervu ukoliko se ta glavna firma iz mekog razloga nađe u blokadi. Zašto? Mnogo firmi je zaduženo kod banaka i one čekaju da naplate dugovanja ka njima da bi isplatile rate bankama. Druga firma se tako koristi za održavanje likvidnosti", objasnio je Dragoljub Rajić
Važno je rasvetliti razliku između privrednog društva i preduzetničke radnje: "Pojam preduzeća je kod nas ukinut, već postoji pojam privrednog društva. Razlika između toga i preduzetničke radnje je velika. Vi kao preduzetnik ne morate da vodite poslovne knjige, a kao firma morate da ih vodite. Kao preduzetnik plaćate samo poreze i doprinose državi, dok ne pređete iznos od 6 miliona dinara, a kad pređete taj iznos, morate da vodite poslovne knjige za svaki papir, knjigovođu i druge troškove", navodi Rajić.
(MONDO/Blic)
S vremena na vreme, pojavi se podatak kako u Srbiji posluje veliki broj privrednih društava bez zaposlenih. Ranijih godina znalo ih je biti i trećina i to su firme koje najčešće trguju na veliko i malo, a veliki broj ih je u prerađivačkoj industriji, i bavi se stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima. Iako je među ovim preduzećima najviše mikropreduzeća i malih firmi, postoje i velika. I nije to jedino što je i čudno i interesantno.
U Srbiji je moguće da pojedinac otvori više firmi sve dok redovno plaća porez i ne uđe u "sivu zonu" troškova i dugova. Legalno je zatvoriti firmu paušalca kada se ostvari prihod od 6 miliona dinara jer se sve preko toga blago rečeno - komplikuje - u vođenju knjiga i poslova.
Nedavno je u javnost isplivao slučaj niza vodoinstalaterskih firmi iza kojih stoji jedan čovek, pa se nametnulo pitanje regularnosti takvog njihovog poslovanja i kako se zvanične ustanove odnose prema tome.
- Imali dve male firme koje nisu ušle u PDV ili imali jednu, vi niste na gubitku, a ni država. Država je na gubitku samo ako neko svoj deo prometa ubaci u "sivu zonu" - naveo je naš sagovornik Dragoljub Rajić.
Mnogo firmi ne znači kršenje zakona
Sve je više slučajeva "lažnih" ili firmi kratkog radnog veka koje se pojavljuju na internetu nudeći dobru uslugu, a onda kada uzmu novac za odrađeni posao, samo "ispare" i ne možete ih više kontaktirati. Sa Dragoljubom Rajićem smo razgovarali o tome da li je legitimno da ljudi tako postupaju u pokretanju poslovanja.
- Potpuno je legitimno da ljudi izbegavaju u tim malim firmama da uđu u PDV kad dođu do prometa od osam miliona dinara jer PDV jako poskupljuje poslovanje, zato što onda morate više da plaćate knjigovođi, morate mnogo vremena da provedete sa papirologijom i onda ljudi koji rade poslove na terenu i moraju da su ceo dan negde to izbegavaju. Onda oni nađu nekog prijatelja, člana porodice i na njega otvore novu firmu - kaže Rajić.
Obim i kvalitet posla su odlućujući u ovakvom postupanju vlasnika firmi:
- Nije lako doći do prometa od 8 miliona, morate da budete mnogo dobri u poslu koji ste pokrenuli kad je reč o usluzi, a opet proizvođačima odgovara da uđu u PDV jer oni tako dobijaju povraćaj PDV i njima se ne isplati da to rade. To uglavnom rade neke male firme - dodaje naš sagovornik.
