Posebno bi mogli da budu traženi radnici sa znanjem vezanim za zelenu ekonomiju, vetroparkove, solarne panele, a ova radna mesta su ugrožena.
Niko ne može sa sigurnošću da predvidi budućnost, ali je jasno da se svet rada menja. Promenilo se pre dvadeset, trideset godina, menjaće se i u budućnosti, naravno. Poslednjih decenija pojavio se čitav niz novih profesija, posebno u oblasti interneta, pa sada imamo specijaliste za društvene mreže, specijaliste za optimizaciju internet stranica za pretraživače, dizajnere mobilnih aplikacija. Sva ta zanimanja pre dvadesetak godina nisu postojala, a danas se od ovih poslova živi – i dobro su plaćeni.
Isto tako, razvoj tehnologije čini neka zanimanja nepotrebnim, pa ona nestaju. Nove tehnologije često izazivaju nesigurnost i strah da će mnogi poslovi koji su danas uobičajeni nestati. Da će ih izvoditi roboti ili veštačka inteligencija. Nedavno je ChatGPT, relativno nov alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, privukao pažnju javnosti. To je jezički alat koji može da kreira tekstove koji izgledaju kao da ih je napisao čovek.
Hoće li nam veštačka inteligencija uzeti posao?
Mišljenja o tome da li je ChatGPT sposoban da ukine određene profesije su, kao i obično, podeljena. Dok neki od ljudi koji su ga testirali veruju da bi vrlo brzo mogao da zameni čoveka, jer pored tekstova može da piše funkcionalne kompjuterske kodove, drugi ga i dalje, bar u ovoj fazi razvoja, vide samo kao alatku koja može olakšati posao osobi, ali ne i potpuno da je zameni.
Nije teško pretpostaviti da bi sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji prvo mogli da zamene rutinske zadatke koji se najlakše automatizuju, poput obrade podataka, korisničke podrške i slično. Kao što je do sada bio slučaj sa pojavom novih tehnologija, dok se neki poslovi gase, stvaraju se drugi, koji ranije nisu postojali.
Razvoj tehnologije gasi neke poslove, a otvara druge
Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma iz 2020. godine, robotizacijom će do 2025. godine biti zamenjeno oko 85 miliona radnih mesta, a istovremeno će u ovom procesu biti otvoreno 97 miliona novih radnih mesta. Gubitnici će, očekivano, biti radnici niže kvalifikacije.
Pored razvoja tehnologije, neke trendove koji menjaju način poslovanja ubrzala je i pandemija, koja je, na sreću, iza nas. Pre svega, ojačao je rad na daljinu. Čak su i one organizacije u kojima je to bio izuzetak shvatile da se pojedini poslovi, bar povremeno, mogu obavljati na daljinu.
Koji poslovi će biti posebno traženi
Takođe, ubrzan je razvoj e-trgovine i mnogih drugih usluga koje se mogu pružati putem interneta, poput telemedicine. Čak i u Hrvatskoj, postoje privatne klinike koje nude virtuelne operacije i konsultacije sa lekarima na daljinu. Prema studiji konsultantske firme Mekinzi, koja je obuhvatila osam velikih ekonomija – Kinu, SAD, Indiju, Veliku Britaniju, Francusku, Španiju, Nemačku i Japan – ukupno 100 miliona radnika moraće da promeni profesiju do 2030.godine. Povećaće se potražnja za radnicima sa višim kvalifikacijama, kao što su zdravstveni radnici, STEM zanimanja i slično, dok će se potražnja za radnicima srednje i niže kvalifikacije, kao što su radnici u prerađivačkoj ili restoranskoj industriji, smanjiti.
Smanjiće se i potražnja za jednostavnijim kancelarijskim zanimanjima. A posebno bi mogli da budu traženi oni koji rade na poslovima vezanim za zelenu ekonomiju, vetroparkove, solarne panele i slično, s obzirom na to da najrazvijenije zemlje planiraju velika ulaganja u tu oblast.
Sigurni poslovi
Većina razvijenih ekonomija suočava se sa starenjem stanovništva, pa nije teško predvideti da će potražnja za medicinskim osobljem, negovateljima, kućnim pomoćnicima i svim drugim profesijama vezanim za pomoć starima rasti i u budućnosti.
S druge strane, evidentno je da su prodavnice sve automatizovanije, čak ni u Hrvatskoj više nije atrakcija videti samouslužnu kasu, a u svetu postoje potpuno automatizovane prodavnice, bez osoblja. Iz svega ovoga jasno je da će se smanjiti potreba za radnicima u radnji.
Četvrtina radnika radiće i od kuće
Da li će se u budućnosti raditi od kuće ili u kancelariji? Odgovor je – kombinovano. Mekinzi je analizirao 2.000 zadataka na oko 800 radnih mesta u osam posmatranih zemalja i došao do zaključka da u naprednim privredama oko četvrtine radne snage može da radi od kuće u rasponu od tri do pet dana u nedelji.
Naravno, postoje poslovi kod kojih je mogućnost rada na daljinu veoma mala, a obično su to slabije plaćeni poslovi koji su podložni automatizaciji. Međutim, hibridni rad, kombinacija rada u kancelariji i od kuće, postaće uobičajena pojava za veliki broj radnika.
(MONDO/telegram.hr)
