KO RADI OVAJ POSAO MOŽE DA SE OBOGATI: Nije IT, ne treba ni fakultet, a njihovi transferi se vrše kao da su FUDBALERI

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada obračunata za oktobar prethodne godine iznosila je 104.039 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 75.353 dinara. Podaci pokazuju da najviše zaradili zaposleni u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima, ali nisu programeri ti koji drže prvo mesto po pitanju zarada. 

Prema rečima našeg sagovornika, IT sektor se ponovo našao na samom vrhu liste najtraženijih oblasti u kojima je bilo najviše mogućnosti za zaposlenje, a sledili su ga trgovina, prodaja, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo. S druge strane, Turinski navodi da su u prethodnoj godini poslodavci najviše raspisivali oglase za prodavace, vozače, magacionere, administrativne radnike, kao i radnike u proizvodnji.

Koliko u proseku zarađuju vodoinstalateri, keramičari, stolari, električari, a koliko automehaničari?

Utisak je da se poslednjih godina kvalitetni električari "transferuju" poput dobrih fudbalera jer danas je, recimo, izuzetno teško da dobijete u trenutku kada vam zatreba, uslugu građevinaca, keramičara, vodoinstalatera ili instalatera centralnog grejanja.

"U pomenutim oblastima deficit je jako izražen, međutim manjak kvalifikovanih radnika se beleži svuda i poslodavci su primorani da se bore za kvalitetne kadrove na tržištu rada. Samim tim se i uslovi rada poboljšavaju čime se poslodavci trude da postanu poželjni kandidatima. Svakako među uslovima rada sem raznih beneficija, međuljudskim odnosima potpada i visina zarade pa se većina trudi da bude konkurentna na tržištu. Tako da na primer u IT sektoru beležimo prosek od oko 1.600 evra, dok ovako visoke zarade prate i vodoinstalateri, električari pa čak i šefovi kuhinje. Primera radi dešava se da određeni poslodavci nude odlične uslove poput oglasa za vodoinstalatera u kojem je nuđeno 240.000 dinara ili oglasa za električara u kojem je nuđena početna zarada od 150.000 dinara", objašnjava Turinski.

Fale nam IT stručnjaci, ali i vozači

S obzirom da tržište informacionih tehnologija sve više raste i svake godine se otvara sve veći broj IT firmi, u Srbiji manjka stručnjaka iz ove oblasti, ali i pojedine zanatske pozicije beleže deficit.

"Najmanje prijava imaju svakako deficitarne oblasti poput raznih zanata i IT sektora. Opšte je poznato stanje u IT oblasti gde nedostaju stručni kadrovi viših senioriteta poput mediora i u najvećoj meri seniora. Do programera sa ovim senioritetima je jako teško doći i privući ih. Ista situacija važi i za zanatske pozicije poput vozača C i D kategorije, magacionera, ugostitelja i građevinskih radnika raznih profila. Veliki deficit svih ovih kadrova je direktan uzrok manjeg broja prijava", kaže Turinski.

Part-time poslovi kao da su iščezli?

Menadžer iz kompanije Infostud navodi da je prema podacima ovog sajta, ponuda part-time poslova u porastu iz godine u godinu, ako pričamo u apsolutnim brojkama u 2020. je bilo na raspolaganju 462 ovakve pozicije, 2021. je zabeležen skok od 73% odnosno 798 pozicije, a 2022. godina je završena sa 982 part time poslova.

Čeka nas sve više poslova od kuće

"Kao i part-time pozicije i remote pozicije doživljavaju još veću ekspanziju u poslednje tri godine i ono što možemo spram toga da predvidimo jeste da će takvih pozicija biti još više u narednim godinama. Ovaj trend je naročito izražen u IT sektoru, ali tu si i pozivni centri, marketing sektor... 2021. godina je završena sa skoro 3.000 remote pozicija, a 2022. sa 4.000", zaključuje Turinski.

(Mondo)