Trend bezgotovinskog plaćanja snažno je ubrzan u vreme pandemije kovida, ali prisutan je još od 2017. godine, kada je istraživanje agencije Ipsos pokazalo da gotovina ne bi nedostajala trećini Evropljana i Amerikanaca i da je njih 20 odsto više ne koristi. Ipak, mnogi smatraju da je ovaj trend predaleko otišao, pogotovo nakon vesti koju je Rojters preneo početkom februara, a u kojoj je navedeno da će građani Švajcarske na referendumu odlučiti da li žele da u toj državi bude i dalje zadržano plaćanje u gotovini.

Predsednik Pokreta za slobodnu Švajcarsku Rihard Keler naveo je da je jasno da odbacivanje gotovine ne otvara samo pitanja transparentnosti, jednostavnosti ili sigurnosti, već nosi i veliku opasnost od totalitarnog nadzora, a sa njim je saglasan i Mahmud Bušatlija, jedan od naših najcenjenijih ekonomskih stručnjaka koji u razgovoru za MONDO kaže da se probijava tog trenda koji sve više uzima maha.

“Čuvena ‘plastika’ na određeni način remeti tržište i ljudska prava. Evidentno je da Amerika već više od pedeset godina nastoji da izbaci gotovinu iz upotrebe, a u čitavom sistemu, naročito kod nas, vrlo je prisutno plaćanje gotovinom u gotovo svakoj fazi ekonomije. Takođe, prilikom bezgotovinskog plaćanja država ne može da prati novac, posebno dugovanja. Kada pogledate Ameriku, gde je taj sistem najrazvijeniji, možete naći svaku bolju robnu kuću koja izdaje sopstvene kartice koje odlažu plaćanje na izvesno vreme. To se nigde ne vodi u analizi troškova i duga na nivou države, što je jako opasno jer u tom slučaju ne znate pravo stanje na tržištu niti u fiskalnom procesu”, navodi ekonomista za naš portal.

Kako objašnjava, novac treba da bude posrednik, međutim posle Drugog svetskog rata došli smo u situaciju da je američki dolar počeo takoreći invaziju na one zemlje koje su izgubile rat, ali i na one zemlje koje su bile u procesu oporavka.

“Dolar je posle rata počeo da zauzima važno mesto na tržištu, a 1971. godine počinje pritisak da se ukine zlatni standard. Kada je on naposletku uništen, dolar je postao roba, a ne konvencija. To je praktično jedan od faktora koji danas ometaju normalan razvoj liberalnog kapitalizam, a još jedan od elemenata jeste i potpuno izbacivanje gotovog novca, što je dosta uslovljeno činjenicom da mnoge zemlje umesto zlata drže dolar u svojim rezervama”, objašnjava naš sagovornik.

zlato.jpg
Shutterstock/Varga Jozsef Zoltan 

Ekonomista se nada da inicijativa vezana za izbacivanje gotovine neće zaživeti, a u prilog tome idu i države stare Evrope koje, kako navodi, imaju i dalje potrebu za gotovim novcem, bez obzira što je Evropa usvojila jedinstvenu valutu.

“Državama Evrope novac služi kao nacionalna identifikacija imajući u vidu da se evro štampa u svim zemljama koje su u evrozoni, a kovanice pored obaveznog dela, sadrže i obeležje zemlje koja je kovala, odnosno štampala novac”, ističe stručnjak.

"Igračka za mali broj ljudi"

Prema njegovim rečima, u Srbiji je problem i što, bez obzira koliko je razvijeno bankarstvo, još uvek nemamo mentalitet da išta radimo bez gotovog novca i mnogi od nas smatraju da ako ne možete opipati novac, kao da ga ni nemate. Jasno je da bezgotovinski sistem, napominje naš sagovornik, pogoduje bogatim ljudima koji imaju kartice u nestandardnim bojama kao što je npr. zlatna i koje ukazuju na status.

“To je igračka za vrlo mali broj ljudi u svetu i nije sistem koji može da ima globalni karakter. Recimo ako držite novac u jednoj banci i otputovali ste u inostranstvo gde ne možete da nađete bankomat vaše banke, transakcija novca preko druge banke daleko je skuplja nego da ste otputovali sa gotovinom”, pojašnjava Bušatlija za MONDO.

Ističe da je pritisak vezan za izbacivanje gotovine sada dosta jak i poreklom je iz Amerike, a vrši se po istom principu na osnovu kog je do sada Amerika ucenjivala Evropu da ratuje za njihov račun.

"S obzirom da nas korona nije disciplinovala, računaju da će naći neki drugi način da nas dovedu u situaciju da mora biti kako oni kažu. Za običnog čoveka ne vidim kako je bolje da nema gotovine. Ne bih voleo da dođemo u situaciju da pristajemo na takve drastične promene jer ako sutra donesemo zakon po kojem ne smemo da štampamo dinare, siguran sam da bi za deset dana stao naš keš flow na nivou države", zaključuje ekonomista.

(Mondo)