Rusi, koji su bežeći od rata došli u Srbiju, uticali su na skok cena iznajmljenih stanova ali i na poslove u našoj zemlji. 

Kako stručnjaci navode, njihov dolazak uticao je značajno bar na tri oblasti u našem društvu, na IT sektor, potrošnju i demografski priliv. Nezvanični podaci govore da je oko 200.000 Rusa došlo u Srbiju. Zvanični podaci kažu da su za ovih nešto više od 11 meseci u Srbiji otvorili 4.200 firmi.

Najznačajniji njihov uticaj jeste u oblasti informacionih tehnologija. Kako tvrdi ekonomista i profesor Ljubodrag Savić, glavna prednost dolaska Rusa je ta što smo kao država dobili veliki broj ljudi koji je kvalifikovan i obrazovan. "Kao što možemo videti, najveći deo njih se bavi IT sektorom. To su ljudi koji su se i inače u Rusiji bavili tom vrstom posla, i bilo im je najlakše da nastave. To će pre svega imati uticaja na rast BDP-a, kao i na rast priliva deviza. Oni su i iz Rusije radili sa strancima, i samo su sada to preneli na Srbiju", objašnjava Savić.

Sličnog mišljenja je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS), koji takođe navodi tri glavne prednosti njihovog dolaska, povećanje konkurentnosti u IT sektoru, priliv ljudi u kontekstu demografskog odliva u Srbiji i povećanje ekonomske aktivnosti na nivou države. "Dolazak ruskih IT kompanija je pozitivna pojava. Pored pojave kvalifikovanih i obrazovanih ljudi koji podižu kadrovsku konkurentnost, firme same pospešuju rezultate sektora koji poslednjih godina beleži eksponencijalni rast", kaže Stanić.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), tokom prošle godine u Srbiji je registrovano 969 privrednih društava a prijavljena su i 3.244 preduzetnika, čiji su osnvači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije. Među delatnostima koje su registrovane preovlađuju one iz IT sektora, ali daleko od toga da je to jedino čime se Rusi u Srbiji bave.

Međutim, bave se pridošli Rusi i drugim poslovima. Ako pogledamo grupe u kojima međusobno komuniciraju, tražili su preporuke za poslove barmena, cvećara, prevodioca, farmaceuta, računovođe, učitelja slikanja, fotografije, a vrlo često se tu nađu i poslovne ponude vezane za industriju lepote poput kozmetičkih i frizerskih salona, šminkera i slično.

Dolazak velikog broja ruskih državljana najnegativnije posledice po naše stanovništvo imao je na tržištu nekretnina. I to kako za podstanare, tako i ljude koji su planirali da kupe nekretninu. Cene iznajmljenih stanova, naročito u Beogradu, enormno su porasle, tako da je sada praktično nemoguće naći stan za iznajmljivanje a da košta manje od 300 ili 400 evra, i to daleko izvan centra. Po centru grada, na Starom gradu i Vračaru, gde Rusi najčešće i iznajmljuju stanove, kirije sada idu preko 1.000, 1.500 evra za stan od oko 50 kvadrata.

"Oni su se pojavili u velikom broju u potražnji stanova u Beogradu i drugim manjim gradovima. Uglavnom nisu uzimali garsonjerice već velike i komforne stanove i za to su plaćali visoku naknadu, što je izazvalo lančanu reakciju i poskupljenje kirija već izdatih stanova. Neki su i kupili stanove, i to je u neku ruku dobro. Dobro za nacionalnu ekonomiju, tj. dobro za BDP. Ipak to je loše za ljude koji su podstanari i koji su hteli da kupe stan", zaključuje Savić.

Mesečni troškovi ruskih državljana u Srbiji pojedinačno idu i i preko 2.000 evra. Ipak, većina njih kaže da im je potrebno minimum 700 evra kako bi izgurali mesec. 

(MONDO/Blic)