Dobro poznata mašina, bankomat je nastala pre pola veka.
Bankomat, mašina bez koje ne možemo da zamislimo svakodnevni život koji nas je spasio čekanja u redovima po bankama, proslavio je svoju 52. godišnjicu u junu ove godine, na dan kada je prvi takav uređaj postavljen 1967. godine u banci u severnom Londonu. Iako se pronalazačem bankomata smatra Džon Šeperd-Baron, prvi kome je palo na pamet da uzima novac sa svog računa pomoću mašine zapravo bio je Luter Dorž Simjian, američki inovator jermenskog porekla, i to 1939. godine.
Njegovom idejom oduševila se banka "Sitigrup" i ponudila tu uslugu svojim klijentima. Međutim, svega nakon nekoliko meseci, banka je objavila da prestaje s projektom zbog nedostatka interesa. Nakon toga dugo niko nije bio zainteresovan za razvoj uređaja, a tek je gotovo 30 godina kasnije (1967.) banka "Berklis" u Londonu postavila bankomat, koji je bio početak razvoja i širenja bankomata po celom svetu.
Taj prvi uređaj za novac imao je jednu manu, koristile su se jednokratne kartice s jedinstvenim iznosom od deset funti. Mogućnost koja je bankomate podigla na nivo više uvedena je godinu dana kasnije, a za to je zaslužan Donald Vetcel iz Dalasa. On je omogućio da ljudi mogu koristiti bankomat za osnovnu funkciju - uzeti bilo koju svotu, uz uslov da je imaju na računu.
Neki od prvih bankomata nisu odmah vraćali karticu korisniku, već je on po nju morao otići do najbliže poslovnice. Danas u svetu ima oko tri miliona bankomata, a predviđa se da će ih do 2020. biti milion više. Najviše bankomata na milion stanovnika na području zapadne Evrope ima Portugal - 1.540. Velika Britanija ih ima 1.074, a evropski prosek je 960. Najmanji broj bankomata na milion stanovnika u Evropi ima Švedska, tek 333.
(MONDO/Blic)
