ŽENE U OVOJ ZEMLJI MOGU DA ODU U PENZIJU SA 49 GODINA! Gde su najviše i najniže starosne granice u Evropi?

U Francuskoj se već nedeljama održavaju protesti zbog pomeranja starosne granice za odlazak u penziju. Međutim, povećanje starosne granice nije samo trend u ovoj zemlji. Standardna obavezna starosna granica za odlazak u penziju će se povećavati u većini zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Dva izveštaja koriste brojke iz 2020. godine - najnovije dostupne podatke koji analiziraju trenutnu i buduću starosnu granicu za penzionisanje za one koji su ušli na tržište rada sa 22 godine. U nekim slučajevima, u izveštaju se ne navode polovi u svakoj zemlji, što znači da bi starosna granica za odlazak u penziju za mukarce i žene mogla biti ista u tim mestima.

Trenutna starosna granica za odlazak u penziju uključuje dve vrste: prevremenu i standardnu. Za muškarce, starosna granica za prevremeno penzionisanje varira od 59 godina u Litvaniji do 63,7 godina u Nemačkoj, prema izveštaju OECD-a. Za žene se kreće od 58 godina u Litvaniji do 63,7 godina u Nemačkoj.

U Francuskoj, trenutna starosna granica za prevremeno penzionisanje iznosi 62 godine i za muškarce i za žene. Zapravo, 62 godine je starosna granica za prevremeno penzionisanje u skoro polovini zemalja, uključujući Švedsku, Portugal, Norvešku, Italiju, Grčku i Austriju.

Stvarne starosne granice za odlazak u penziju su raznovrsnije u poređenju sa starosnim granicama za rano penzionisanje i blisko odražavaju starosnu granicu za obavezno penzionisanje. Za muškarce je to od 52 godine u Turskoj do 67 godina u Norveškoj i na Islandu. Za žene je to 49 godina u Turskoj, dok Norveška i Island imaju najvišu starosnu granicu za penzionisanje od 67 godina.

U Francuskoj je trenutna starosna granica za penzionisanje 64,5 godina i za muškarce i za žene, prema skupu podataka OECD-a. To znači da Francuska ima nešto višu starosnu granicu za penzionisanje od proseka EU. I dalje je niža nego u nekim drugim članicama bloka, poput Nemačke, gde ova cifra iznosi 65,7 godina i za muškarce i za žene.

Ne računajući Tursku, minimalna trenutna starosna granica za penzionisanje širom Evrope je 62 godine za muškarce i 60 godina za žene. Od zemalja članica EU, Grčka, Italija, Luksemburg i Slovenija imaju najnižu trenutnu starosnu granicu za penzionisanje, odnosno 62 godine i za muškarce i za žene.

OECD procenjuje da će se normalna starosna granica za penzionisanje povećati za oko dve godine u proseku do sredine 2060-ih u zemljama koje obuhvata. Predviđa se da će Danska imati najvišu starosnu granicu za penzionisanje - 74 godine, kako za muškarce, tako i za žene. U mnogim zemljama, buduća stvarna starosna granica za odlazak u penziju može biti oko 65 ili čak 66 godina.

U EU se očekuje da starosna granica za odlazak u penziju bude 66,1 godina za muškarce i 65,9 godina za žene do 2060. U Francuskoj se predviđa da će starosna granica za odlazak u penziju dostići 66 godina i za muškarce i za žene u istom periodu.

(MONDO/Euronews)