AKO IMATE STAMBENI KREDIT, OVO ĆE VAS ZANIMATI: Za dve nedelje stiže neželjeno pismo iz banke, svi će dobiti loše vesti

Za manje od dve nedelje dolazi datum kada će svima u Srbiji koji imaju stambeni kredit doći neželjeno pismo od banke.

Rate na kredite, naravno, ne rastu momentalno po donošenju odluke ECB, već svaka komercijalna banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim u tačno definisanim datumima i jedan od tih datuma samo što nije došao.

Ako imate šestomesečni euribor,rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju se samo dvaput godišnje, 30. juna i 31. decembra. Tromesečni, pak, podrazumeva da se rate usklađuju na svaka 3 meseca, a ključni datumi su 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Postoji i jednomesečni gde se rate za te kredite se usklađuju svakog meseca. I ono što treba očekivati na kraju juna jeste povećanje rata. I to će mnogima od početka rasta kamata u Srbiji podići mesečnu ratu i za više od 100 evra.

Tanja Ž. je u martu 2022. podigla kredit od 80.000 evra sa promenljivom ratom za kupovinu stana u Srbiji. U početku joj je rata iznosila tačno 400,5 evra. Ali od tada je skakao euribor, za koji je vezan njen kredit, pa joj je rata postepeno poskupljivala i početkom ove godine dosegla čak 550 evra. Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak ponovo podigla referentnu kamatu za još 0,25 odsto, pa će Tanja od 30. juna ratu plaćati 601 evro okruglo - čak 201,5 evra više nego u trenutku uzimanja kredita!

Tanja nije jedina u Srbiji koju će pogoditi odluka Evropske centralne banke (ECB) da ponovo podigne referentnu kamatu. S tim povećanjem skočiće i vrednost euribora, za koji su vezani svi krediti u evrima u Srbiji, pa će Tanja plaćati ratu 51 evro više.

Ovo neće biti poslednje povećanje

Ljuba Savić, ekonomista, ističe da ovo, nažalost, neće biti poslednje povećanje kamata od strane ECB ove godine.

"Dalje povećanje bi takođe moglo da bude po 0,25 odsto, jer i ECB i američki FED i naša centralna banka vagaju između dve stvari. Jedno je da se bore protiv inflacije najefikasnijim sredstvima. S obzirom na to da inflacija negde raste, a negde stagnira, u svakom slučaju ne možemo da kažemo da će imati tendenciju pada. Ako je to tako, onda se sve centralne banke smanjenjem cene novca bore da smanje inflaciju, odnosno da smanje tražnju za novcem. Kada se tražnja smanji, i inflacija bi trebalo da pada, teorijski", kaže Savić.

Savić ističe da to ne daje uvek očekivane rezultate i napominje da je za većinu zemalja Evrope, pa i Srbiju, inflacija dobrim delom uvozna.

"Važne su cene energenata, nafte i gasa, s obzirom na to da je evropska privreda u velikoj meri zavisna od azijske. Jedini način da se država bori protiv toga jeste da povećava cene svojih usluga i to je nešto što će, nažalost, nastaviti da raste, što nije dobra vest za one koji imaju kredit u evrima. Eventualno bi bila dobra vest kada bi inflacija stagnirala neko vreme", kaže Savić.

Razlog za optimizam

Ipak, Savić ima i jednu optimističnu prognozu.

"Očekujem da će se taj period od korigovanja do korigovanja ključnih kamata malo produžavati. S jedne strane, ECB se bori protiv inflacije, a sa druge strane ona guši proizvodnju, jer visoka cena novca znači da će biti manje poslova za ljude, pa i manje plata, manje novca u budžetu tih zemalja, tako da je povećanje referentnih kamatnih stopa uvek kontroverzna mera", kaže Savić.

(MONDO/Blic)