Marko je došao iz Kraljeva i u Beogradu sada radi najplaćeniji posao u Srbiji.
IT sektor važi za najplaćeniji i najtraženiji u Srbiji. Baš zbog toga mladi sve češće žele da postanu programeri i nadaju se velikim platama. Prosečna zarada je oko 1.500 evra, ali ima i onih koji uspevaju da zarade i do 5.000. Najplaćenije su softverske arhitekte, za ovu poziciju potrebno je veliko iskustvo, potrebno je da budete pravi majstor novih tehnologija i programiranja. Marko Đurović je rođeni Kraljevčanin koji sada živi i vrlo uspešno radi u Beogradu. On je više od 20 godina u IT industriji.
Marko je podelio svoj nimalo lak put do pozicije softverskog arhitekte, svoj put kroz IT industriju. Za njega nije bilo nikakve dileme – prvo Matematička gimnazija, pa Matematički fakultet. "Od kada znam za sebe programiranje je bilo jedno od stvari kojima sam hteo da se bavim. Imao sam sreće da smo u mojoj osnovnoj školi imali programiranje kao fakultativni predmet. Tada još uvek nisam tačno znao da li želim da se posvetim matematici ili IT-ju. U srednjoj školi, verovatno zbog zamora oko takmičenja iz matematike, definitvno odlučujem da je IT (i to programiranje) nešto čime bi definitvno želeo da se bavim. Posle srednje škole, ipak, dolazi Matematički fakultet 1996. godine. Tada je već bilo potpuno jasno da moja prva ljubav, matematika, neće biti poziv kojim ću se baviti. Odmah po upisu na fakultet počinjem da zarađujem baveći se upravo programiranjem", priča Marko.
Kada je sagovornik počinjao da se bavi programiranjem, Srbija kao da nije bila dovoljno svesna koliko će se taj sektor tek razvijati i koliko će biti isplativ. "Isprva sam pravio ono što bi se danas zvalo desktop aplikacije i baze podataka. Od 2000.-2003. godine pravim jedinu pauzu u svom poslu da bih 'završio školu', mada sam i tada sa vremena na vreme uradio po neki poslić da bih imao za 'džeparac'. Sve u svemu, ne računajuci taj prekid od 2000. do 2003. godine se sve vreme bavim razvojem softvera bez prekida", objašnjava Marko svoj put duži od 20 godina.
"2003. godine na poziv drugara (takođe jednog velikog srpskog softver inženjera) počinjem da se bavim razvojem igara. U suštini, tada se prvi put susrećem sa nekim naprednim algoritmima i strukturama podataka. Igre su po više faktora veoma zahtevne za inženjere, mora da se poznaje hardverska platforma, moraju da se poznaju algoritmi, moraju da se znaju 'mali trikovi' posla i sve to zajedno treba da dovede do koda koji teži optimalnom. Posle nekoliko godina u gamedev-u kod nas u Srbiji počinju da se pojavljuju prve startup kompanije. Taj svet startup kompanija je veoma specifičan jer ima dosta prostora za upoznavanje sa novim tehnologijama, kao i prostora da se neke nove stvari implementiraju. Startup kompanije najčesce nemaju istu administraciju kao u regularnim kompanijama i pravila se shvataju na neki slobodniji način. U svakom slučaju, u raznim startup kompanijama provodim odprilike 11-12 godina. U toku tog vremena sam izdefinisao koje su oblasti koje me uže zanimaju, što me, u kombinaciji sa otvaranjem nekih velikih kompanija u Srbiji, polako odvlači od startup kompanija (što nikako ne znači da sam sa takvim pričama zauvek raskinuo).
Sam naziv zanimanja 'softverski arhitekta' deluje kreativno i mistično, sagovornik je otkrio šta se zapravo krije iza svega toga. "Iako postoji definicija (u nekom obliku) šta je softverski arhitekta, u praksi tumačenje te definicije je vrlo slobodno, bar na osnovu mog iskustva. Softvreski arhitekta (SA) je inženjer softvera koji je odgovoran za donošenje odluka o načinu i tehnologijama koje će se koristiti za razvoj nekog (IT) proizvoda. Ukratko zamislimo da se u nekoj kompaniji razvija neki proizvod. U razvoju tog proizvoda može da učestvuje vise inženjerskih timova. Naravno svaki proizvod ima neke svoje specifične zahteve. SA treba da donese odluku koja će se tehnologija koristiti u razvoju, za koju platformu/platforme će se proizvod razvijati, kakav je vremenski plan razvoja proizvoda, koji resursi i u kojoj meri će se koristiti za razvoj, a i izvršenje gotovg projekta, kako će izgledati sihronizacija između inženjera međusobno, kao i sihronizacija između timova,…
U svakom slučaju SA je prvenstveno softverski inženjer, mada se od te osobe često očekuju i komunikacione sposobnosti (kontakti sa drugim inženjerima, klijentima, menadžmentom, itd). SA mora da bude u koraku sa novim tehnologijama (kako sa softverske tako i sa hardverske strane). SA mora da zna kako stvari stvarno rade i da zna da objasni to. U poslednje vreme, pored efikasnosti samog proizvoda, počinje da se gleda i koliko je taj proizvod ekološski prihvatljiv (ne zaboravimo softver može da troši enormne količine energije)“, detaljno nam je Marko predstavio sve aspekte ovog zahtevnog posla.
Plate softverskih arhitekata su između 2.500 i 5.000 evra. Za srpske uslove, to je više nego pristojno. "Pa sad sve zavisi od perspektive, definitvno od primanja može da se živi na nivou neke srednje klase u zapadnjackom smislu reči, ali da je ‘toliko dobro plaćen’ ne bih baš tako opisao, ako poredimo sa nekim drugim profesijama", iskren je Marko.
Pored svih prednosti, ovaj posao ima i otežavajućih faktora – nije nimalo lak. "Mnogo je različitih segmenata i dužnosti, zato taj posao može i da te ‘pojede’. Vremenom naučiš da dobro odradiš posao – trik je u tome da naučis da pored posla postoje i mnoge druge stvari, i da ne dopustiš da te stvari nestanu. Jer šta vredi što si uspešan u svom poslu, ako nisi u životu. Ovo deluje kao kliše rečenica (što i jeste), ali stvarno je veoma važno znati kada treba dati 110% sebe, a kada 90%“, jasna je poruka sagovornika.
Ipak, svedoci smo i masovnih otpuštanja u IT sektoru. Stigle su nam i vesti o tome kako IT kompanije otpuštaju i po 200 radnika. Marko je, zbog velikog iskustva, dovoljno kompetentan da da i neka predviđana za budućnost velikog broja zaposlenih u toj industriji.
"Kao u svakoj industriji i u IT-ju se ovakve stvari dešavaju. Uzroka je puno i o tome bi se moglo satima pricati. Mislim da još uvek nije sve gotovo, ‘da se tlo još uvek drma’, ali završice se sve to. Oni najsnalažljiviji će prvi naći nove poslove, a za njima i oni drugi. Dok sa druge strane, oni najbolji neće ni osetiti ove potrese", smatra Marko.
Ove godine su prilikom upisa na fakultete bili najpopularniji upravo oni koji školuju buduće IT inženjere i softverske arhitekte – ETF i FON. Marko ima važnu poruku za sve one koji planiraju da se upuste te vode. "Ceo život treba učiti. Opet kliše, ali u softverskom inženjerstvu ovo je neophodno. Nađite neku nišu gde ćete se osećati kao kod kuće i gde ste sigurni, da li je to ‘storage’, da li je to ‘renedering’, obrada signala, …I još jedan kliše – radite ono što volite i volite ono što radite, ovo je možda i najvažnije od svega", dobro upamtite Markove reči.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Nova)
