REFERENTNA KAMATNA STOPA ĆE JOŠ RASTI, ŠTA ĆE BITI SA RATAMA KREDITA: Stručnjaci izneli prognozu, evo šta čeka dužnike

Referentna kamatna stopa u junu je dostigla najviši nivo od 2008. godine, a Evropska centralna banka će ove nedelje saopštiti da li će ponovo podići referentnu kamatnu stopu. Ključno pitanje jeste kada će cene zaduživanja krenuti naniže i kada će to u svojim novčanicima osetiti korisnici kredita kojima su rate u poslednjem period značajno porasle.

ECB je polovinom juna ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto na 4,00 odsto. U aprilu, martu i februaru, ECB je podizala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, a u maju za 0,25 odsto.

Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić navodi da se pridružuje, kako kaže, ne tako optimističnim projekcijama da će kamatne stope krenuti da padaju za šest meseci.

"Očekujem prvo da vidimo ove nedelje odluku FED-a, najveća verovatnoća za sada je da će i FED podići referentnu kamatnu stopu i da će ECB najverovatnije, na osnovu dosadašnjeg narativa zvaničnika, pratiti to povećanje sa 0,25 procenata. Bilo bi veliko iznenađenje da se ne podignu kamatne stope, a opet s druge strane, bilo bi veliko negativno iznenađenje možda podići kamatne stope za pola procenta. Mislim da je 0,25 odsto neko rešenje koje su već ekonomija ukalkulisala da će se najverovatnije desiti", rekao je Stakić za Euronews Srbija.

Prošlog meseca direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila da su pritisci na cene "snažni" i istakla da će ECB podići kamatne stope dovoljno da smanji inflaciju i da će ih zadržati "koliko god bude potrebno".

"Naše buduće odluke će osigurati da referentne kamatne stope budu dovedene na nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na naš srednjoročni cilj od dva odsto. Kamate će se zadržati na tim nivoima onoliko dugo koliko je potrebno", rekla je tada Lagard.

Koliko je potrebno i dalje ostaje pitanje bez odgovora, ali ono što je izvesno jeste da inflacija u evrozoni usporava. Zato profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić i da je potreba za podizanjem referentne kamatne stope kao ključnog oruđa u borbi protiv inflacije oslabila, podsećajući da je inflaciju u zemljama EU na silaznoj putanji.

Hanić zato navodi da se može očekivati da dođe do stagnacije u pogledu referentne kamatne stope u meri u kojoj se nastavi trend smanjenja inflacije.

"S obzirom na to da je stopa inflacije u evrozoni i u zemljama EU uopšte prilično niska, da se nalazi na silaznoj putanji i da možemo očekivati da je potreba za podizanjem referentne kamatne stope kao kljucnog oruđa u borbi protiv inflacije oslabila, može se očekivati da dođe do stagnacije u pogledu referentne kamatne stope u meri i u tempu u kojem se bude nastavio trend opadanja inflacije", rekao je profesor Hanić za Euronews Srbija.

Kada bi mogao da počne pad kamatnih stopa?

Većina ekonomista u Bloombergovoj anketi očekuje da će poslednje povećanje kamatne stope doći u septembru, kada će stopa na depozite dostići četiri odsto, a da će zvaničnici krenuti sa smanjenjem kamatnih stopa u martu. Neizvesnost oko narednih poteza je primetna, a projekcije za cene zaduživanja na kraju 2024. godine nalaze se u rasponu od dva do četiri odsto.

"ECB će morati da pronađe način da zaustavi povećanja kamatnih stopa u bliskoj budućnosti, istovremeno ostavljajući na stolu i opciju za dalja pooštravanja", rekao je Kristian Toedtmann, ekonomista u Dekabanku. On predviđa da će stope dostići vrhunac ovog meseca i da će ostati na istom nivou do sledećeg septembra.

"Tako se rizikuje samo da tržišta takvu pauzu protumače kao znak da se smanjenje stopa već sprema", dodao je.

Profesor Stakić kaže da je nezahvalno licitirati oko datuma kada bi referentne kamaptne stope mogle da se smanje, ali da je sigurno da one na sadašnjem nivou ne mogu da ostanu tako visoke jedna duži vremenski period jer to ne odgovara nikome od učesnika na tržištu, a naročito ne državama koje su najveći emitenti duga.

On je uveren da je, ukoliko se ne dese opet neki sistemski veliki makoroekonomki šokovi, sigurno da će ako ne do kraja ove godine, ali sledeće godine doći do monetranog labjavljenja i do malo ekstenzivnije monetarne politike iz razloga što je nemoguće održavati ove nivoe kamatnih stopa jedan duži vremenski period.

"Da li će to biti četiri, pet ili šest meseci, sigurno je da će biti. Što se tiče same Evrope, tu nisu toliko optimistični izgledi kao na primer u Americi što je i logično, jer je Amerika i prva krenula sa monetarnim zatezanjem, prva je dostigla neke vrhove, pa će samim tim prva verovatno da labavi monetarnu politiku. Iza nje Evropa kasni par meseci, nekoliko meseci, možda čak i godinu dana kasnimo onda mi, tako da je najbolje da gledamo šta radi FED. Onog trenutka kada oni počnu da labave svoju monetarnu politiku, možemo da očekujemo da recimo od tri do šest meseci nakon njih to krene da radi i ECB", rekao je Stakić.

Sa stanovišta monetarne politike, kaže Stakić, nije toliko značajno da li će se to monetarno labavljenje dogoditi u novembru ili decembru ove godine ili prvom i drugom kvartalu sledeće godine zato što monetarna politika ima taj jedan efekat zakašnjenja.

"Kada donesu neke mere, onda one narednih od šest do 12 meseci počnu da deluju, tako da ono što se bude dešavalo do kraja ove godine je faktički posledica mera koje se donose sad ili su se donosile na početku 2023. godine", objašnjava Stakić.

Predsednica ECB Christine Lagarde će želeti da u korenu saseče sva nagađanja o skorom smanjenju stopa tokom svog govora nakon objavljivanja odluke o stopama 27. jula. Naglasak je na tome da će stope dugo ostati povišene - naročito jer su revidirani podaci pokazali da je bazna inflacija u junu bila viša nego što se mislilo.

"Iako ne očekujemo da će Lagard jasno reći kada će ECB napraviti pauzu, ona deluje sve više rešeno da svima stavi do znanja da smanjenja kamatnih stopa neće doći tako brzo", rekao je David Powell, stariji ekonomista za evrozonu u Bloomberg economicsu.

Profesor Hanić, međutim, kaže da će poslovne banke da bi plasirale svoja sredstva, morati da obaraju svoje aktivne kamatne stope jer u protivnom pri visokim kamatnim stopama koje prate visoke referentne kamatne stope, tražnja za novcem opada, a onda banke ne mogu da ostvaruju svoju osnovnu aktivnost kreditiranja privrede i stanovništva.

Prema njegovi rečima, i neke prvobitne projekcije su pokazivale da će doći do pada kamatnih stopa i porasta kreditiranja privrede i stanovništva.

"Iz tog ugla posmatrano, može se očekivati da će kroz šest meseci do kraja godine, a to su bile i neke prvobitne projekcije, doći do pada kamatnih stopa i porasta kreditne aktivnosti, što je dobro za oporavak i razvoj privrede imajući u vidu i to da se javlja stagnacija koja je izražena u zemljama EU. Dakle i taj momenta je dosta važan da bi došlo do privrednog oporavka", naveo je Hanić.

Da bi počeo neki značajniji rast BDP-a u zemljama EU, Hanić kaže da će biti neophodno da se te stope snize i poveća kreditna, odnosno investiciona aktivnost privrede a i da dođe do porasta kreditiranja stanovnistva, do porasta kupovne moći, tražnje i potrošnje što je, dodaje, uslov za porast proizvodnje i za ekonomski rast.

"NBS će morati dobro da izvaga"

Da se može očekivati i smanjenje referentne kamatne stope NBS potvrđuje profesor Stakić ali i navodi da to neće biti u skorijoj budućnosti.

"Mi ipak pratimo šta radi Evropa, mi jesmo imali jedan mesec predaha što je za mene bilo iznenađujuće zato što su takvi signali stizali od pojedinih zvaničnika NBS, pa je onda nakon toga NBS nastavila sa monetarnim zatezanjem. Verujem naročito da u našem slučaju tu još nije kraj, ali da će NBS morati dobro da izvaga i izmeri kakvi će biti efekti ostalih pokazatelja", rekao je Stakić.

Naveo je da treba sagledati poljoprivredu sezonu i rod koji će zbog aktuelnih klimatskim uslovima značajno podbaciti jer sve to može uticati na cene.

"Ako cene budu nastavile dalje da rastu ili da ne padaju onako kako je projekcija NBS, sigurno je da će onda kamatne stope morati i dalje da se podižu. Moramo da vidimo šta će biti sa strujom na jesen, da li će doći do povećanja cene struje i gasa jer su to na neki nacin inflatorne mere koje potiru restriktivnost monetarne politike, tako da NBS ce morati da pazi na sve te faktore", zaključio je Stakić.

I profesor Hanić smatra da se može očekivati pad referentne kamatne stope NBS, ali sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na zemlje EU.

Prema njegovim rečima, NBS prati u stvari odluke ECB s obzirom na tu našu ekonomsku povezanost sa EU i sa stanovišta međunarodne razmene, odnosno izvoza i uvoza sa tim zemljama.

Međutim, inflacija u zemljama evrozone je upola niža nego kod nas, referentna kamatna stopa je takođe niža, ali promene u referentnoj kamatnoj stopi u zemljama evrozone i kod nas tu postoji prilična podudarnost u pogledu učestalosti tempa, pa nekad i intenziteta promena te referentne kamatne stope", zaključuje profesor Hanić.

(Mondo/Euronews)