Evo koliko Srbi koriste dozvoljeni minus, skupu i "nezgodnu" opciju u banci!
Kamata na dozvoljeni minus ili prekoračenje u korišćenju sredstava kod banke "žulja" mnoge korisnike. Visoka je, ali je za mnoge način da preguraju mesec. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) prosečna kamata na dozvoljeno prekoračenje za svih 19 banaka iznosila je u julu 28,84 odsto na godišnjem nivou. To znači da ima i nižih i viših cena ovog proizvoda kako ga banke nazivaju. Najniža je 19,88, a najviša 33,28 procenata. Većina naplaćuje između 20 i 30 odsto godišnje.
Odlazak u crveno, tačnije u nedozvoljeni minus tek košta. Banke na takvu vrstu prekoračenja u proseku naplaćuju 32,09 procenata, mada ima i jedna banka koja naplaćuje 55 odsto godišnje. Udarac po džepu, istini za volju, nije jedina sankcija kada neko ode u nedozvoljeni minus, već je to više loša slika nečijih finansija što postaje ograničenje za dobijanje kredita, čekova, kreditnih kartica...
Prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju avgusta stanovništvu je bilo odobreno 43,5 milijardi dinara pozajmice po tekućim računima stanovništva. U proseku po tekućem računu je odobreno 43.530 dinara pozajmice. Učešće docnje, odnosno kašnjenja, u iznosu dozvoljenog prekoračenja sada je osam odsto, dok je pre godinu dana bilo 11,4 procenta.
Iz NBS navode da je od januara 2014. godine, otkad oni objavljuju pojedinačne podatke po bankama, do jula 2023. prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,8 procentnih poena. Kada je reč o nedozvoljenim prekoračenjima stanovništva po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa smanjena je za 12,1 procentni poen. Trenutno učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,4 odsto, dok je u januaru 2014. ovo učešće bilo četiri procenta.
"Nisko učešće prekoračenja, i dozvoljenih i nedozvoljenih, po tekućem računu u ukupnom stanju kredita je i očekivano s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. Iz NBS-a su uvek upozoravali građane da bi ove vrste pozajmica trebalo uzimati samo u krajnjoj nuždi i u kraćem periodu. To ne znači da ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na osnovu informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim je sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope, građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara nego pozajmice po tekućem računu", napominju iz NBS-a.
Propisi svih zemalja nastoje da zaštite dužnike koji su većinom u iznudici da pomenuto koriste. Evropski parlament je pre desetak dana potvrdio Direktivu o potrošačkim kreditima i zemlje članice će morati da u naredne tri godine unesu ove odredbe u svoje zakone. Većina je naglasila odredbu koja se odnosi na prekoračenja po računu koja po novim pravilima neće više moći da se naplaćuju odjednom, dok će ukidanje prava na dozvoljeni minus morati da se najavi unapred i naplati u čak 12 rata. Banke će samo uz saglasnosti klijenata moći da povećavaju minus na računu jer se tim uvećanjem građani dovode u opasnost da pređu u nedozvoljeno prekoračenje gde se naplaćuju mnogo veće kamate.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Politika)
