Evropski parlament (EP) usvojio je Direktivu o medu.
Evropski parlament (EP) usvojio je Direktivu o medu koja bi trebalo da spreči prodaju meda kojem je dodat šećer na tržištu EU. Direktiva je doneta pošto je utvrđeno da na evropskom tržištu kupac ima 50 odsto šansi da prilikom kupovine meda u trgovinama bude prevaren i pazari falsifikovani med.
Kako je saopšteno iz sedišta EP u Strazburu, dosadašnji sistem deklarisanja, odnosno, oznaka "mešavina EU/ne-EU meda", godinama je zloupotrebljavan kako bi se na tržište EU uvozio a potom prodavao falsifikovani pčelinji proizvod. Po novoj Direktivi o medu, međutim, nove oznake na pakovanjima meda imaće popis svih država iz kojih je na teritoriju EU došao med i to prema razmeri udela.
Evropski parlamentarci odlučili su da pribegnu novoj Direktivi o medu i strožijim propisima nakon što je utvrđeno da je od 123 strane kompanije koje uvoze med na tržište EU, čak 70 njih prodavalo med koji sadrži šećerni sirup. Najviše tih kompanija, ukupno 20, kako je istaknuto, bilo je iz Kine, a ostale su iz Ukrajine, Argentine, Brazila, Meksika i Turske.
"Evropa ne proizvodi dovoljnu količinu meda da zadovolji sopstveno tržište i uvozi oko 40 odsto iz trećih zemalja. Poslednje analize su pokazale da je 46 odsto od 320 uzoraka uvezenog meda, nasumično uzetih između novembra 2021. i februara 2022. i analiziranih "verovatno falsifikovano". Zbog toga, šansa da kupac bude prevaren prilikom kupovine meda bila je oko 50 odsto", navodi se, između ostalog, u izveštaju EP.
Po pravilima EU, med koji već prirodno sadrži šećere, mora da ostane "čist", što znači da ne mogu da mu se dodaju sastojci. Iz EP najavljuju da će posle usvajanja ove Direktive biti obezbeđen i stroži inspekcijski nadzor, a inspekcije bi trebalo da budu opremljene tako da mogu da detektuju ultrafiltrirani "med", u kojem praktično nema polena.
Podsećamo, falsifikovani med sve se češće nalazi i na rafovima trgovina u Srbiji, a poslednji rezultati analize po novoj akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, pokazali su da od 25 uzoraka meda na našem tržištu koji su testirani, 22 nisu prošla testove autentičnosti, odnosno, u čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera.
Pčelari objašnjavaju da ta detekcija uopšte nije jednostavna, jer su se poslednjih godina na našem tržištu, zahvaljujući modernim mašinama za homogenizaciju, pojavile "kopije" koje veoma liče na pravi proizvod pčela.
"Kupujte med koji je kristalisan. U toku hladnijeg perioda med se stegne, odnosno kristališe. Ljudi to često izbegavaju, jer misle da se med na taj način ušećerio. Nije se ušećerio, već se kristalisao usled količine cvetnog praha koji se u njemu nalazi", osnovni je savet većine pčelara kako da se uverite da je med koji kupujete pravi.
Po domaćem zakonodavstvu, šta je pravi med regulisano je Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela u kome se navodi i kako med fizički izgleda i šta sadrži u sebi: "Med se sastoji od različitih šećera, pretežno fruktoze i glukoze i drugih supstanci kao što su organske kiseline, enzimi i čvrste čestice koje dospevaju u med za vreme njegovog nastajanja. Med može da bude tečne ili viskozne konzistencije, delimično ili potpuno kristalisan, a boja meda može da varira od svetložute do tamnobraon. Miris i ukus meda variraju u zavisnosti od vrste biljaka od kojih potiče".
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/I.V.)
