Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić za Mondo portal o inflaciji, cenama i ekonomskoj krizi u godini pred nama.
Svet je suočen sa ozbiljnim izazovima zbog globalnih sukoba u Ukrajini i na Bliskom Istoku, koji su ostavili ozbiljan pečat na cene namirnica, hrane i energetskih resursa. Poslednjih meseci svedoci smo naglog rasta cena osnovnih životnih namirnica širom sveta. Ratni sukobi ograničavaju proizvodnju i izvoz iz nekih ključnih regiona, poput Ukrajine, koja je važan izvoznik žita. Ovo je dovelo do smanjenja ponude i rasta cena pšenice, kukuruza i drugih žitarica, što direktno utiče na cene hleba i drugih proizvoda od brašna. Pored toga, mnoge države, koje su važile za ekonomske gigante na Starom kontinentu, sada su na pragu recesije, poput Nemačke. S obzirom na to da je Nemačka donedavno bila žila kucavica razvoja Evrope, ukoliko bi ona doživela ekonomski krah, sa sobom u ponor bi povela veliki deo država u Evropi.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić za Mondo portal govorio je o godini pred nama, da li možemo da očekujemo konačan prestanak rasta cena i stabilizaciju na tržištu.
"Ako je suditi po prognozama Narodne banke Srbije, ali rekao bih i po kretanju cena u odnosu na prethodnih nekoliko godina, moglo bi da se kaže da se nalazimo na nekom silaznom trendu", kaže profesor Savić za naš portal. On takođe navodi da sa inflacijom ipak treba biti obrazriv. "Inflacija samo jednim delom samo zavisi od nas, zbog prirode stvari - mi smo dobro uključeni u svetsku ekonomiju, jer dosta toga, a pre svega ključne energetske resurse uvozimo iz sveta, i zato što dosta stranih kompanija posluje u Srbiji", ističe profesor Savić i dodaje da bi moglo da se kaže da nam predstoji određeno smirivanje inflacije, ali da je teško proceniti kojim tempom će ono ići.
"Ne bi me iznenadila ni sutuacija da se inflacija nešto snizi, ali da ostane na relativno visokom nivou. Inflacija je nezgodna i zbog toga što ona praktično hrani samu sebe. To je možda najbolje objasniti na primeru potrošača, proizvođača u trouglu sa trgovcima. Inflacija realno ne mora da bude toliko visoka, ali mi imamo utisak da ona raste mnogo više zapravo nego što raste. Onda svi pokušavamo da se zaštitimo tako što ćemo kupiti više robe nego što nam je zaista potrebno kada nam se učini da cenu ne rastu, a našli smo ih na rasprodaji, trgovci nisu sigurni da će sledeći put kupiti istu količiunu nego što su kupili prethodnog puta. Oni onda da bi se obezbedili traže više, a iste rezerve imaju proizvođači. Kada budu kupovali sledeći repromaterijal, kada budu kalkulisali cene električne energije, i plate radnika - obaveze prema državi, onda se povećava cena svih u tom trouglu. I to je taj kovitlac u kom je, kada zahvati privredu, odnosno izvede privredu iz ravnoteže, veoma teško lečiti inflaciju", navodi prof. Savić.
Profesor Savić smatra da je svet u ozbiljnoj krizi, još od kovida. "Kada se kovid stišao, svetska kriza je bila u jednoj meri pritegnuta, ali je dosta novca trošeno na njeno savladavanje", kaže dr Savić za naš portal. "Zbog situcije u Ukrajini, zatim i na Bliskom istoku ne samo da se suočavamo sa svetskom, nego i sa civilizacijskom krizom, a koja naravno utiče i na ekonomiju", navidi on. Da su pogođeni i najjači, profesor Savić kaže da se to najbolje može videti na primeru Nemačke.
Kako navodi profesor Savić, Nemačka je danas jedna od najugroženijih država Evropske unije, a u poslednjih nekoliko decenija ona je bila stožer EU, kada je Nemačka industrija bila veća nego industrija Velike Britanije, Francuske i Italije zajedno. Nemačka je bila motor razvoja EU, ali i sveta, a to je postizala zahvaljujući pre svega što je imala nisku cenu ruskih energenata, nafte i gasa, ruskih sirovina, kao i slobodan pristup ruskom tržištu, pa su samim tim imali i jeftinu radnu snagu. Zbog toga, navodi prof. Savić, Srbiji bi moglo da bude jako loše ukoliko bi zbog ekonomske krize Nemačka upala u recesiju, jer to bi se odrazilo i na srpsku privredu.
"Ali, sve dok država ima ekonomiju koja može da rešava na racionalan i zdrav način problem nema razgloga za strah. Mogu biti ugroženi pojedinci ili grupe siromašnih ljudi. Te grupe ljudi su u problemu i kada državi ide jako dobro. Kada dođe do ekonomske krize koja zahvati Evropu, kada ključni trgovinski partneri otkažu porudžbinu ili je drastično smanje, kada skoče cene, kada se ne može do energenata, to su najveći problemi za državu. Uzmimo primer svetske ekonomske krize koja se desila 2008. godine. Neke države su se brže oporavile. Ali tada se čitav svet udružio u saniranje krize. Danas na G20 nemate Putina. Nije više svet kao što je bio 2009. godine", kaže on.
U vezi sa novim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica, profesor ističe da će situacija biti nalik situaciji ove godine. Kako kaže, gas i naftu ne možemo da kontrolišemo. "Što se tiče cene hrane, mi smo zemlja koja po svojim potencijalima može sama sebi da bude dovoljna, osim nekih proizvoda poput južnog voća, ali sve ostalo poput mesa, jaja, mleka, povrća, pšenice, kukuruza, sve to možemo sami da proizvodimo".
Za cenu mesa i hleba profesor ističe da država ima mehanizme da ih drži pod kontrolom. "Problemi su dugoročni, Srbija je dobro zapuštena zemlja, poslednjih decenija se dešava ta zapuštenost i veoma je teško u kratkom vremenskom period rešavati brojne probleme", zaključuje profesor za naš portal.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
