U Španiji plaćaju pastire 2.000 evra.
U Španiji, najvećem proizvođaču jagnjetine u Evropskoj uniji, proizvodnja ovog mesa drastično pada zbog nedostatka pastira, smanjenja potrošnje i nedovoljne rentabilnosti ovčarstva.
Prošlogodišnja proizvodnja bila je 41 odsto manja nego 2007. godine, prema podacima tamošnjeg udruženja proizvođača "Pastores Grupo Cooperativo". "Pastirima i selima preti nestanak", kaže farmer i predsednik zadruge Fran Santolarija. "Ali želimo da odbranimo i sačuvamo ovaj sektor star preko hiljadu godina", dodaje za Hinu, piše Poslovni dnevnik.
"Pastores Grupo Cooperativo" okuplja 800 pastira iz 400 sela u provinciji Aragon u severoistočnoj Španiji. U tom regionu se proizvodi 10 odsto ukupnog mesa proizvedenog u Španiji. U restoranima gradova poput Saragose i Ueske gostima se nudi mekana jagnjetina specifičnog mirisa "Ternasco de Aragon", koja se smatra specijalitetom u celoj zemlji.
Lokalni pastir Antonio Enfedake (61) bavi se uzgojem životinja otkako pamti. Ovcama i njihovim mladima, jagnjadima, počeo je da se bavi 1980. godine, uoči ulaska Španije u EU, kada se tom sektoru predviđala svetla budućnost. Antonio, kome dva sina pomažu u čuvanju 3.000 ovaca, sada ne može da nađe radnike. Nudi im mesečnu neto platu od 2.000 evra, ali na pijaci nema čobana.
"To nije samo šetnja sa ovcama", objašnjava on na svojoj farmi u selu Viljanueva de Galjego. "Neophodno je znati o ovcama, o lekovima i hrani za njih", dodaje. Pastiri nemaju godišnje odmore i praznike, rade 14 sati dnevno, a hladan vetar tamo poznat kao "cierzo" ih šiba po pašnjacima.
"Ne znam da li me deca uopšte poznaju", kaže Antonio o svojim dugim odsustvima od kuće na ispašu. Čobanima je ponekad teško da nađu devojku, a kasnije i ženu, zbog ovakve vrste posla u kome su često odsutni. Mlađi Antonijev sin (23), koji nosi isto ime, prihvatio je ovo zanimanje za koje kaže da se "ne može naučiti za godinu dana".
"Volim životinje i prirodu, pa volim da vodim ovce na ispašu", kaže dok štapom čuva stado od 1.000 ovaca. Kaže da se ne oseća usamljeno. Nosi mobilni telefon, pa satima čeka dok se nahrane ovce. "A ovce su kao ljudi, svaka sa svojim karakterom", kaže. Ovce su, međutim, pod stresom jer se industrijska imanja obližnjih gradova šire, smanjujući pašnjake. Mirna mesta koja su potrebna ovcama su sve skučenija zbog proširenja puteva sa automobilima i staza koje koriste rekreativni trkači.
Sa istim problemom se suočava 111.869 farmi sa ovcama u Španiji. Nove navike u ishrani 47 miliona stanovnika zemlje stvaraju im dodatnu poteškoću. Prošle godine godišnja potrošnja ovčetine pala je na 0,89 kilograma po stanovniku sa 2,56 kilograma u 2008. godini.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
