Zbog najave izgradnje Expo centra i održavanja međunarodne izložbe 2027. godine u Surčinu, primetan je rast cena nekretnina u ovoj opštini.
Nakon otvaranja deonice auto-puta 'Miloš Veliki', od Novog Beograda do Surčina, ova beogradska opština popularnija je kod kupaca stanova, zbog sve bolje infrastrukture tog dela glavnog grada i najavljenih megalomanskih projekata.
Zbog najave izgradnje Expo centra i održavanja međunarodne izložbe 2027. godine u Surčinu, stručnjaci za nekretnine već predviđaju rast cene kvadrata i potražnje za stanovima u toj prigradskoj beogradskoj opštini. Očekuje se da će u narednih godinu do tri, umesto 1.500, kvadrat koštati 2.000 evra. Agenti smatraju da trend rasta nekretnina u ovoj opštini postoji već dve godine. Tamo je cena kvadrata 2019. godine bila 1.000 evra, a sada su negde oko 1.500-1.600.
O trendu rasta govorio je za Studio B i predsednik ove opštine, Stevan Šuša nagovestio je da ga ekspanzija ovog naselja, na neki način i zabrinjava:
"Svi ti naši investitori koji imaju sredstava, ulažu u stanove. Mi sa druge strane tražimo strane investitore koji pokreću proizvodnju i otvaraju fabrike, a u nekom periodu je bilo obrnuto, naši investitori su imali neku svoju proizvodnju. Smatram da je za svaku državu potrebno da ima tu svoju proizvodnju. Tu je na prvom mestu poljoprivreda, a onda i druge grane, a ne da u nekom delu zavisimo od velikih. Ne mogu da zaboravim i naš Zmaj, IMT, Ikarbus, sve smo pravili...Sad od toga ne radimo ništa. Ova ekspanzija ima i negativan aspekt, jer ćemo mi dobar deo stanovništva preseliti u Beograd, iz onih ruralnih sredina, ostavićemo pola Srbije prazno, jer bi svi želeli da imaju stan u Beogradu i drugim centrima, a manja mesta ostavićemo bez stanovništva", naveo je Šuša i dodao da je savet onima koji imaju novca da razmišljaju o ulaganju u proizvodnju, umesto u nekretnine.
Da li poljoprivredna proizvodnja može biti isplativa u Surčinu
"Zbog pojačane gradnje i razvoja Surčina, blizine aerodroma i sada evo Expo, Surčin ima znatno manje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta. Naši poljoprivrednici su u jednom delu krenuli i sa plastenicima i sa lešnicima, a onda imamo taj problem, kada imamo svoju proizvodnju, onda nema organizovanog otkupa. Pojave se nakupci, pa to prodaju na pijacama, i zarađuju mnogo više od diektnog proizvođača", kaže Šuša i dodaje da bez jake poljoprivrede, nema ni jake zemlje.
Bonus video:
(Mondo, I.L.)
