Kada je u pitanju izdavanje stanova, Tasićeva navodi da se u prestonici svašta izdaje i da tu ne postoji nikakva kontrola.

- Ne postoje norme šta koliko može da košta, pa je česta situacija da stanodavci forsiraju cene, a mladi ljudi koji nemaju krov nad glavom preplaćuju te stanove. Ljudi koji ne poseduju nekretnine su trenutno u nezavidnoj situaciji, međutim treba napomenuti i da su oni u manjini i da smo mi još uvek populacija gde 80 odsto ljudi ima nepokretnosti u vlasništvu i da malo ko u svetu može time da se pohvali.

Lokacije koje studenti biraju za život najčešće su Vukov spomenik, koji se izdvaja zbog blizine tri velika fakulteta, zatim blizina Ekonomskog fakulteta, kao i određeni delovi opštine Voždovac, deo oko Vojvode Stepe i Dušanovca. I određeni delovi Novog Beograda se biraju kao dobra lokacija za stanovanje tokom studija, pre svega zbog odlične povezanosti sa ostatkom grada, ali i blizine Studentskog grada, što je važno onima koji se hrane u menzi.

Svaki četvrti student podstanar

Istraživanje o stavovima mladih na Beogradskom univerzitetu pokazalo je da svaki četvrti student u Beogradu živi kao podstanar, od toga 14 odsto sa „cimerom“ ili „cimerkom“, dok je oko 13 odsto reklo da žive sami kao podstanari. Prilikom iznajmljivanja stanova, najčešće traže one čije su kirije između 300 i 400 evra, pri čemu su najtraženije garsonjere, a popularni su i trosobni i četvorosobni gde žive ljudi koji se poznaju i dele troškove.