DOBRE VESTI ZA KORISNIKE KREDITA! Kamate će pasti, poznato i kad

Građani koji otplaćuju kredit u evrima sa promenljivom kamatom najbolje znaju koliko je inflacija uzela maha i u bankarskom sektoru, jer su im rate značajno porasle. Ipak, dužnici bi konačno mogli da čuju dobre vesti, s obzirom na to da iz Evropske centralne banke stižu najave o smanjenju referentnih kamatnih stopa, koje direktno utiču na rate svih kredita u evrima. Tu, prema mišljenjima stručnjaka, nije kraj, jer je očekivano da ovu odluku "prati" i Narodna banka Srbije, te da smanji svoje ključne kamate, a to donosi manje rate za kredite i u dinarima.

Bitna odluka za kredite u evrima

Evropska centralna banka je još 2022. godine, zbog rastuće inflacije u evrozoni, počela sa podizanjem ključnih kamatnih stopa, koje utiču na visinu euribora - kamatne stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac. On je, dakle, ključni faktor koji utiče na visinu svih bankarskih pozajmica u evrima.

Najpogođeniji su bili svakako korisnici stambenih kredita, jer su oni gotovo po pravilu indeksirani u evrima, a rate su u startu, bez ikakvih "trzavica" na finansijskom tržištu, velike. Korisnici fiksnih kamata bili su pošteđeni, ali oni koji su se zadužili sa varijabilnim stopama, koje se, u zavisnosti od kretanja na tržištu, menjaju na svakih tri ili šest meseci, strepeli od novih vesti iz ECB.

Za njih je olakšavajuća okolnost trenutno to što je Narodna banka Srbije (NBS) ograničila kamate na stambene kredite, tako da one do kraja godine ne mogu da rastu. Ipak, druge vrste pozajmica koje takođe mogu biti u evrima, poput keš kredita, onih za refinansiranje ili kupovinu automobila, nisu obuhvaćene ovom odlukom.

Šta smanjenje kamata znači za dužnike?

Kako kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić, sasvim je očekivano da ključne kamate u junu budu smanjene za 0,25, a do kraja godine za 0,75 odsto. Euribor, koji sada iznosi 3,819 (tromesečni), odnosno 3,784 odsto (šestomesečni), pre rasta kamata, na početku 2022, bio je "u minusu", pa su kamate za stambene kredite bile manje i od tri odsto. Teško je predvideti da li bi u skorijoj budućnosti mogao da se vrati na taj nivo.

Sagovornik kaže da bi do kraja godine mogao da padne na oko tri procenta. Iako to korisnici kredita u evrima, konkretno stambenih, neće osetiti do kraja godine, s obzirom na ograničenje NBS, trend pada kamata sigurno kreće.

"Taj trend će se nastaviti u 2025. godini i tada će i kamate na stambene kredite početi da padaju. Pre toga neće, zbog ograničenja NBS, ali ako ona ne produži tu odluku, na početku godine mogao bi da se desi čak i blagi rast rata. Međutim, to bi bilo privremeno, jer je očekivano da kamate osetnije počnu da padaju tada", kaže Grubišić.

Da će kamate konačno početi da padaju, nedavno su rekli i sami bakari. Tako je član Izvršnog odbora Erste banke Nikola Stamenković na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu rekao da bi polovinom godine moglo da dođe do prvih snižavanja.

"Nakon ECB, referentnu kamatnu stopu će smanjiti i NBS. Prvo smanjenje će verovatno biti za 0,25 odsto, a onda i za 0,75 ili jedan procenat", naveo je Stamenković.

Dobre vesti i za korisnike dinarskih kredita

Prema rečima profesora Grubišića, očekivano je da NBS "prati" odluku ECB, te da smanji ključne kamate, koje utiču na rate dinarskih kredita.

"To je i više nego očekivano, NBS će sigurno pratiti i sa ‚zakašnjenjem' smanjiti kamate", zaključuje sagovornik.

Inače, NBS je donela odluku da zamrzne nominalne kamatne stope u periodu od oktobra 2023. do kraja 2024. godine, i to na nivo od 4,08 odsto za stare kredite, dok novi dužnici plaćaju bankarsku maržu od 1,1 odsto, na koju se potom dodaje euribor i tako se dolazi do nominalne kamate od oko pet odsto. Što se fiksnih kamata tiče, nomilana kamata može da bude najviše 5,03 odsto.

BONUS VIDEO: 

(Nova/MONDO/I.V.)