ŠTA SE DEŠAVA KADA OLUJA UNIŠTI USEVE I ZEMLJU? Poljoprivrednici imaju pravo na naknadu, ali postoji jedan uslov

Nevreme koje se juče sručilo nad celom Srbijom napravilo je štetu u mnogim krajevima. Na stotine hektara uništeno je u Mačvi, a najviše su stradali poljoprivrednici u selima Banovo Polje i Crna Bara, gde je krupan grad odneo useve kukuruza, pšenice, soje i suncokreta.

"Za svaka gazdinstva i poljoprivrednike, posebno za ona manja, važno je da se obezbede tako što će sa osiguravajućim kućama da naprave najbolji dogovor. S tim da smo svedoci sve većeg broja nepogoda koje direktno utiču na useve, to je najbolji način za rešavanje problema", rekao je Prostran.

Tu je i pomoć države

Sagovornik dodaje da poljoprivrednici imaju podršku države i pre nego što se desi problem sa elementarnim nepogodama.

"Nije mali trošak kada jedan manji poljoprivrednik želi da osigura svoju zemlju i useve, to košta. Upravo zato, kada poljoprivrednici žele da sklope ugovor sa osiguravajućim kućama, tu u pomoć uskače Ministarstvo poljoprivrede. Naravno, novčano, pa se iz njihovog budžeta odvaja 50 odsto od ukupne svote za osiguranje po poljoprivredniku, što značajno olakšava trošak osobi koja želi da se obezbedi", objasnio je agroekonomista.

Međutim, kod srpskog seljaka vlada sumnjičavost kada su u pitanju osiguravajuće kuće.

"Veliko je nepoverenje kod naših poljoprivrednika generalno, jer su osiguravajuće kuće u nekom ranijem periodu na sve načine pokušavale da reduciraju nadoknadu štete, pa otuda i loša iskustva. Nisu priznavali rane mrazeve, čak su izbegavale plaćanje štete, pa i oni poljoprivrednici koji su platili osiguranje ostali bi tada bez novčane nadoknade prilikom nepogoda", rekao je Milan Prostran.

Stručnjak je istakao da je od velikog značaja da se upravo zbog toga pronađe ili napravi najbolji sistem obeštećenja poljoprivrednika usled elementarnih nepogoda.

"Neophodno je da se taj ceo sistem reguliše kako bi se pronašao međusobni interes – između poljoprivrednika i osiguravajućih kuća. Takođe je važno da se jasno preciziraju stavke ugovora, i šta tačno plaća osiguravajuća kuća kada dođe do štete. Pored subvencija od 50 odsto ukupne sume za osiguranje useva i zemlje, bilo bi dobro da se i Ministarsvo poljoprivrede dodatno uključi u stvaranje bolje atmosfere između poljoprivrednika i osiguravajućih kuća", predložio je Prostran.

Ukoliko uporedimo broj osiguranih poljoprivrednika u Srbiji, sa njihovim kolegama iz Evropske unije, razlika je ogromna, a u prilog tome svedoči i statistika.

"U Evropskoj uniji je osigurano više od 80 odsto poljoprivrednika. Osiguranje je jedan od uslova za povlačenje novca i pomoć iz evropskih fondova za sve grane poljoprivrede i zato se to tamo prevashodno plaća. Dok je kod nas drastično niža brojka – samo oko 15 do 20 odsto poljoprivrednika u Srbiji ima plaćeno osiguranje u slučaju elementarnih nepogoda", istakao je stručnjak.

Prostran je dodao, da bi zbog učestalijih nepogoda, poput suša, obilnih padavina i poplava, bilo pametno da se ugledamo na sistem Evropske unije.

"Poljoprivrednici u Evropi plaćaju puno osiguranje, ali u svakom trenutku imaju pravo na sto odsto subvencije, kao i pravo na stoprocentnu isplatu štete ako dođe do problema. Iz budžeta Evropske unije odvaja se više od 30, skoro 40 odsto novca za poljoprivrednike", rekao je sagovornik.

Prema rečima Milana Prostrana, onaj ko nije sklopio ugovor ni sa jednom osiguravajućom kućom, nažalost, nema prava na nadoknadu štete, i da je upravo zbog toga važno da se podigne nivo svesti srpskih poljoprivrednika, kako u budućnosti ne bi trpeli velike novčane udarce kada dođe do elementarnih nepogoda.

BONUS VIDEO:

 (Biz portal/MONDO/J.D.)