Rasprodaja je simbol dobre kupovine po povoljnim cenama! U prodavnicama širom Srbije počela su velika sezonska sniženja obuće i odeće, a prilikom kupovine valjalo bi da obratite pažnju kako vas trgovci ne bi obmanuli. Advokat Zoran Krneta je za Mondo objasnio koja su vaša prava, a koje su obaveze trgovaca.
Drečavi, uglavnom žuti, posteri koji oglašavaju rasprodaje često su samo mamac za kupce koji, kada uđu u radnju, otkriju da je "pošteno" snižena cena tek nekoliko artikala, da ne postoje odgovarajuće veličine, a u pojedinim slučajevima da su neke pantalone ili haljine čak bile jeftinije pre navodnog sniženja.
Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i da do njega dolazi najviše dva puta godišnje. U razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula i može da traje najviše 60 dana! Jako je bitno istaći da je trgovac, u slučaju prodaje robe sa sniženom cenom, dužan da na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.
"Pre neki dan sam bio u kupovini da deci kupim kupaće kostime za more i jednostavno negde kao potrošač, ali i kao advokat, imam tu profesionalnu deformaciju, primećujem koliko se ne poštuje Zakon o trgovini u oglašavanju raznih akcija. Primetivši sve to hteo sam da ukažem na koji način je ustvari ispravno i kako krajnji potrošač treba da bude upoznat sa oglasnim porukama", naveo je na početku razgovora za MONDO advokat Zoran Krneta i dodao:
"Dakle, oglašavaju se određene rasprodaje koje traju po dva i više meseca, dok akcija po zakonu može da traje najduže 31 dan. Prvo, tu se pravi greška jer se oglašava na neki duži vremenski period. Drugo, često se koriste nedovoljno jasne oglasne poruke i nedovoljno jasne reči ili engleske reči poput 'SALE' bez preciziranja na šta se odnosi. Koriste se i poruke poput 'sezonsko sniženje', a po zakonu sezonsko sniženje može da se oglasi samo dva puta godišnje, u decembru i početkom jula, i može da traje određeni vremenski period. Ovde se i van tog perioda koristi ta oglasna poruka", rekao je on.
Određeni proizvod može da se oglasi kao rasprodaja samo u slučaju da ga više neće biti u prodaji ili u slučaju zatvaranja radnje.
"Što se tiče rasprodaje - možemo nešto da oglasimo kao rasprodaju samo kada taj arikal više nećemo imati u prodaji ili ako zatvaramo radnju, odnosno prestajemo da obavljamo delatnost. Kada kažem da 'nema više u prodaji' to znači da artikal koji rasprodajemo kada završimo njegovu prodaju više ga nikad nećemo poručivati niti imati u našem asortimanu, a to se kod nas u Srbiji ne dešava. Oglasi se poruka da se nešto rasprodaje i onda vrlo brzo posle mesec, dva, ćete ponovo kod istog trgovca naći isti artikal, što znači da ono prethodno nije bila rasprodaja već akcijska prodaja, a nije oglašena na odgovarajući način", rekao je Krneta za MONDO i objasnio na koji način trgovac obmanjuje potrošače:
"Prilikom oglašavanja akcija imate oglas da je nešto na popustu 70% ili 50% i sad Vi smatrate da je sve u radnji na tom popustu, a kada uđete unutra vidite da su svega dva ili tri artikla na toj akciji, a da je većina drugih artikala na dosta manjem popustu 10%, 15%. I to je nezakonita praksa trgovaca. Trgovac bi morao da oglasi najveći procenat sniženja samo ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe koje ima u radnji, a ne za svega nekoliko, jer na taj način obmanjuje potrošače", rekao je Zoran.
Prema zakonu o trgovini, greška u oglašavanju može dovesti do novčanih kazni za trgovce, koje se kreću od 500.000 do 2.000.000 dinara. Osim finansijskog rizika, ovakva praksa šalje pogrešnu poruku potrošačima, jer ih dovodi u zabludu o stvarnim ponudama i rasprodajama u prodavnici.
"Sva navedena praksa jeste pogrešna sa aspekta zakona jer je za to, po Zakonu o trgovini, predviđena novčana kazna za prekršaj. Trgovci sami sebe dovode u rizik plaćanja novčanih kazni od 500.000 dinara do 2.000.000 dinara što je novčani raspon te kazne. Druga stvar, što je možda i važnije, potrošaču šalju pogrešnu poruku. Namera zakona je i bila da potrošač, kao slabija ekonomska strana u tom odnosu, bude jasno i istinito obaveštena o nekoj ponudi, a na gore pomenuti način se potrošaču ne daje adekvatna oglasna poruka. Često ako nešto oglasite na 'rasprodaji' ili napišete samo 'SALE' ili akcija bez preciziranja šta je na akciji vi kao potrošač opravdano smatrate da je sve u prodavnici na rasprodaji, a kada uđete unutra vidite da nova sezona nije na rasprodaji, da već sniženi artikli nisu na rasprodaji i dođete u situaciju da vas je neko pozvao da uđete u radnju jer zaključujete da je sve na rasprodaji, a ustvari je tek nekoliko artikala na rasprodaji. Praktično ste kao potrošač obmanuti na taj način", rekao je Zoran za naš portal i dodao:
"Kada se nešto prodaje na akciji trebalo bi staviti prethodnu cenu i precrtati je da bi potrošač video po kojoj ceni se nekad prodavalo i novu cenu akcijsku da bi potrošač mogao da uporedi koliko mu je sada nešto jefitnije. Uglavnom, u prodavnicama za 'fashion' i sport garderobu toga nema, već imate samo jednu cenu istaknutu, a često vam negde i prilaze trgovci u radnji i kažu vam 'imate na kasi dodatni popust' i taj deo bi trebalo na neki način oglasiti. Nekad na patikama imaju oni stikeri na kojem piše procenat sniženja, 20%, 30%, ali nemaju istaknute cene, a trebalo bi da stoji i snižena cena", naglasio je Zoran Krneta koji je u saradnji sa advokatskom kancelarijom Drašković.
Zakon o trgovini reguliše obaveze trgovaca, a tržišna inspekcija kontroliše njihovu primenu. Potrošači mogu prijaviti kršenje zakona putem telefona ili mejla, a inspekcija može naložiti prestanak neadekvatne prakse, podneti prekršajnu prijavu ili utvrditi da nije bilo kršenja. Trgovcima se savetuje da izlaze u susret potrošačima kako bi rešili nesuglasice i izbegli postupke.
"Sve ove stvari o kojima pričamo su regulisane zakonom o trgovini. Taj zakon i obaveze koje on nameće trgovcima kontroliše tržišna inspekcija. Svako ko od potrošača misli da je na neki način obmanut ili da su mu uskraćena neka njegova prava može da se obrati tržišnoj inspekciji. To može da učini putem telefona ili mejla. Oni su jako ažurni, odgovaraju na sve mejlove i pokreću postupke i obavestiće onoga ko je pokrenuo postupak o ishodu tog postupka. Tržišna inspekcija u tim postupcima ima više mogućnosti:
- može da naloži trgovcu da prestane sa praksom koja nije adekvatna,
- može da podnese prekršajnu prijavu prekršajnom sudu (gde će prekršajni sud u postupku izreći neku novčanu kaznu),
- može da utvrdi da nema kršenja zakona i da obavesti podnosioca prijave da je u konkretnom slučaju bilo sve u redu.
Moj savet trgovcima je da uvek pre svega pokušaju da izađu potrošačima u susret! Ako nešto nije bilo oglašeno na najadekvatniji način da se ponudi tom potrošaču da kupi po ceni koja je ustvari bila akcijska ili da mu se omogući neki dodatni popust, neki vaučer za neku narednu kupovinu ili slično. Dok tržišna inspekcija vodi svoj postupak, ukoliko potrošač bude zadovoljan ponudom trgovca, na kraju može da povuče prijavu. Kada povuče prijavu tržišna inspekcija dalje ne postupa", rekao je Zoran.
Krneta na kraju razgovora ističe da je teško opravdati velike lance trgovaca neznanjem jer je verovatno, a i dužni su da znaju propise na tržištu na kojem posluju. Posavetovao je sve trgovce da imaju iskren i jasan odnos prema potrošačima, jer će samo takvim pristupom zadobiti poverenje kupaca i steći određeni broj stalnih potrošača.
BONUS VIDEO:
(Mondo)
"Hajde bolan, skloni se, ćuti više!": Grof žestoko udario na Radeta Bogdanovića
Čukarički pustio menicu Partizanu: Novi problemi u Humskoj, moraju da spreme novac!
Kladionice i kockarnice više neće smeti da se reklamiraju: Silaze sa bilborda i mesta na otvorenom u Srbiji
Bez Miloša Teodosića na Žalgiris: Težak udarac za Zvezdu, a to nije sve!
Mondo ukrštenica za 29. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!