"Živeti sam u Beogradu je postalo nezamislivo": Studenti besni, kirije idu i do 500€ za jednosoban stan

"Živeti sam u Beogradu postalo je nezamislivo, pogotovo ako ste student. To je moguće ukoliko dolazite iz bogate porodice ili ukoliko vam roditelji šalju novac iz Zapadne Evrope, treće opcije nema. U poređenju sa 2019. godinom kada sam prvi put došao u Beograd, stanarine su skočile za pedeset odsto, neke i za sto odsto. Kirije idu i do 500 evra za jednosoban stan."

Iako su studentski domovi mnogo pristupačnija opcija - koštaju između 15 i 35 evra mesečno, u zavisnosti od kategorije - ograničen broj mesta primorava veliki broj studenata u Beogradu da budu podstanari, a cena kirija već godinama se ne smanjuje. Univerzitet u Beogradu broji gotovo 90.000 aktivnih studenata, dok je kapacitet domskog smeštaja dovoljan tek za njih 10.500.

Manjak mesta u studentskim domovima problem je i ostalih univerzitetskih gradova u Srbiji. Univerzitet u Novom Sadu trenutno pohađa više od 50.000 studenata, dok smeštaj u novosadskim domovima može naći malo više od 2.700 akademaca. 

U domovima u Nišu smeštaj je dostupan za manje od 960 studenata, iako niški Univerzitet broji njih skoro 30.000, dok od gotovo 40.000 studenata koji pohađaju Univerzitet u Kragujevcu krov nad glavom u studentskom domu može naći nešto više od njih 600.

Mnogo studenata u Beogradu, u potrazi za stanom, ni ne razmatra centralne delove prestonice, jer ne mogu da ih priušte, a u potragu se najčešće uključuju i poznanici, po čijoj preporuci mnogi i pronalaze stanove.

"Tako je bezbednije, i mi se osećamo sigurnije, a i oni znaju sa kime imaju posla", kaže Milica iz Aleksandrovca, koja je upravo na taj način i našla smeštaj, nakon više od mesec dana potrage.

Kad te visoka kirija vrati kući

Manjak malih stanova kakve studenti traže, odsustvo ponude takvih stanova u novogradnji, konstantan priliv novih ljudi, uz već dovoljno visoke stanarine - bum se pojačao zbog doseljavanja velikog broja imućnijih Rusa - sve su to faktori koji mnoge studente ostavljaju bez krova nad glavom.

Analitičarka za tržište nekretnina Katarina Lazarević ističe da su gotovo nestali stanovi koji koštaju 200-300 evra. Kada se pojavi neki iole pristojan za 400 evra mesečno, kaže ona, prava je muka odlučiti kome ga izdati, jer ima mnogo zainteresovanih. Kada se dodaju režije i troškovi održavanja, dođe se do cene od 500 evra što je, kako kaže, ogroman iznos za roditelje većine studenata. Zbog toga život u prestonici za mnoge ostaje san.

"Nama fale studentski domovi. Dolaze deca koja polože teške prijemne ispite i vrate se u rodno mesto jer nema adekvatnog stana u kome bi živeli, to je tuga. Mi nemamo praksu, kao na zapadu, da jedan stan iznajme tri studenta, jer to vlasnicima ne odgovara, a ni roditeljima, jer misle da bi se u takvoj atmosferi deca družila, a ne učila", priča Lazarević za DW.

Uverena je da je potrebna veća uključenost države u rešavanje stambenog pitanja za studente, te da država treba da zida stanove za mlade i daje ih u dugoročni zakup. "Dok studiraš zakupiš stan, pa kad završiš, vratiš ga, kao što je slučaj u Beču", kaže ona.

Svetla velikog grada često nedostižna

Visoki troškovi života - počev od osnovnih životnih namirnica, preko struje, do visokih školarina - stvaraju sve nepovoljnije uslove za život u srpskoj prestonici i postaju gotovo nedostižne za mlade akademce. Iako je visina studentskih stipendija i kredita pre dve godine sa 8.400 povećana na 13.000 dinara, ona jedva da je dovoljna da pokrije troškove stanarine za dom i bonova za studentske menze. Onima koji nisu dobili mesto u studentskim smeštajima ova suma, sudeći po trenutnim cenama kirija, ne pokriva čak ni trećinu mesečne stanarine. 

BONUS VIDEO:

(DW/Mondo/U. M.)