Iako posao zavarivača donosi početnu zaradu oko 100.000 dinara, na sajtu za pronalaženje posla je u poslednjih godinu dana objavljeno ukupno 143 oglasa za poziciju varioca, ali je ukupan broj prijava svega – 13. Kako je istaknuto u većini oglasa, poslodavci variocima u proseku nude platu od 93.000 dinara. Ima i onih firmi koje su u startu ponudile više od 100.000, a oni iskusniji primaju do 2.000 evra.
To potvrđuje i Miloš Turinski iz Infostuda, koji navodi da je profesija varioca deficitarna godinama unazad, iako je prilično plaćeno zanimanje.
"Zarada zavisi od poslodavca do poslodavca. Na primer, neko će iskusnom variocu ponuditi 1.000 evra, pa i 1.500 evra, ali ako varioc bude angažovan po projektu koji obično traje nekoliko meseci, što je vrlo čest slučaj, tada su zarade mnogo veće. Idu čak i do 4.000 evra, sve zavisi od projekta i njegovog trajanja, ali i od firme", objašnjava Turinski.
"Najvažnije kod ovog posla je to da svaki zavarivač mora da prođe kroz obuku, da bi dobio licencu. Nažalost, te obuke koštaju oko 3.000 evra. Zato se mnogima više isplati da rade u inostranstvu, gde su znatno veće zarade, ako već nisu završili školu za zavarivača", navodi on.
Šteta što roditelji ne promovišu ove zanate
Iako je posao bravara/zavarivača dobro plaćen i ima veliki potencijal za brzo zapošljavanje, pritom njegove usluge se traže na sve strane što se može videti po broju oglasa na internetu, ipak deca i nisu toliko zainteresovana za ovaj smer.
To za Nova.rs potvrđuje direktor Tehničke škole "Zmaj" na Novom Beogradu Željko Krunić. Kaže da od 30 učenika, kolika je upisna kvota na ovom smeru, za bravare upišu samo njih dvadesetak, dok ih na kraju ostane između deset i petnaest đaka.
"Žao mi je što roditelji ne promovišu ove zanate koji, kako vidimo, lagano umiru. Nema dece, a šteta je jer ovo je dobro plaćen posao. Roditelji nikako da shvate da njihova deca mogu da za tri godine završe srednju školu, odmah da se zaposle i da imaju platu od 150.000 dinara", ističe Krunić.
2.000 sertifikata sa atestom godišnje
Prema rečima Jovana Ristića, profesora koji predaje učenicima zavarivačima, sve manje đaka upisuje smer za zavarivača. Međutim, sve je učestalije da pojedini đaci koji nisu hteli da upišu za zavarivača, posle nekoliko godina, idu na obuke za ovu profesiju.
"Obuke za zavarivača traju oko dva meseca i veoma su skupe. Nije mi jasno zbog čega deca donose pogrešnu odluku. Pitam se zašto ih roditelji ne usmere odmah po završetku male mature, a ne da uče za nešto drugo, završe to i onda shvate da je ipak trebalo da budu zavarivači, pa odlaze na obuke. Samo kurs za argonskog zavarivača košta između 2.500 ii 3.000 evra. Srećom, često se dešava da firme sprovedu besplatnu obuku", objašnjava profesor Ristić.
Zavod za zavarivanje iz Beograda izdao je u toku prošle godine oko 2.000 sertifikata sa atestom, a obučavanje konstantno organizuje. Kako su istakli u svom saopštenju, nisu retki ni slučajevi da na obuku dođu sami građani, jer znaju da je reč o deficitarnom zanimanju.
Među kandidatima ima i onih koji pohađaju obuke u firmi u kojoj su zaposleni, pa onda dođu u zavod kako bi samo polagali ispit. Često i stručnjaci iz zavoda idu kod njih u firme i na njihovoj opremi obučavaju zaposlenog.
BONUS VIDEO:
Neviđena blamaža Dinamo Zagreba u Ligi šampiona: Bajern im dao devet golova, ovo se ne pamti!
Lazar zbog stava o vojnom roku dobija pretnje, okršaj imao i sa čovekom u radnji! "Kazao je da sam izdajnik"
Beograd organizuje F4 Evrolige 2025. godine: Otkriveni detalji, samo je jedan grad protivnik!
"Novak je na oproštajnoj turneji od tenisa": Zabrinjavajući potezi Đokovića, nikad ovo nije uradio
"Veće plate za prosvetare i vaspitačice": Vučić otkrio koliko će iznositi minimalac i penzije