Kako se u Srbiji može zaraditi ulaganjem u investicioni fond: Vladimir Pavlović u podkastu "Keš ekspert"

Dobrodošli u MONDO podkast "Keš ekspert", edukativni razgovor o finansijama sa stručnim sagovornicima, koji obrađuje teme upravljanja novcem iz ugla koji je svakome lako razumljiv.

"Kada odlučite da investirate odlučili ste da jedan deo svog novca ne potrošite i uspeli da jedan deo svoje imovine ostavite za budućnost, ostvarite neki cilj. Da li ćete ići na putovanje, planirate penziju, školovanje za decu... to su sve legitimni investicioni ciljevi.

Građani Srbije uopšte ne razmišljaju na pravi način o investicijama. Šta znači investirati? Pod 1 - donosimo odluku na koji vremenski rok investiramo svoj novac. Pod 2 - donosimo odluku koji rizik ćemo prihvatiti za tu investiciju. Pod 3 - koji prinos očekujemo i broj 4 - ukoliko je taj investicioni horizont nešto duži, imamo važno pitanje da li tim sredstvima raspolažemo u međuvremenu ili ne."

KAKO NA PRIMERU IZGLEDA DOBRO INVESTIRANJE?

"Pod jedan, recimo, ako idemo na skijanje vremenski horizont će nam biti opredeljen na tri do šest meseci od današnjeg dana. Pod dva, ne želimo da budemo izloženi velikom riziku, odnosno ostanemo bez skijanja, znači želimo sigurnu investiciju. Pod tri, prinos u tom roku neće biti spektakularan, ali ima za cilj da zaštiti naš novac da ga ne izgubimo. I broj četiri, da li nam je u tom vremenskom periodu potrebna likvidnost, odnosno da do njega dođemo ponovo? Poželjno je, ali i nije neophodno.

Znači, i sa tog aspekta ćemo izabrati onaj investicioni fond koji će nam dati odgovor na sva ova pitanja."

ZBOG ČEGA GRAĐANI SRBIJE NAJČEŠĆE ODLUČUJU DA INVESTIRAJU?

"Nije zbog skijanja koje smo pomenuli, ali i to je legitiman cilj. Koji su drugi legitimi investicioni ciljevi? Neko želi da sačuva novac za penziju, neko za školovanje dece, kupi novi stan i to su sve važni razlozi zbog čega ne trošimo novac danas, nego ga čuvamo, investiramo i planiramo investiciju u budućnosti.

Investicioni fondovi su sjajan način za to. Danas prosečan građanin Srbije ima negde oko 2.500 evra svojih investicija, ne računajući nepokretnosti. Struktura tih investicija ipak nije odgovarajuća, ljudi u Srbiji nisu zaista upoznati sa procesom investiranja. Od tih 2.500 evra, 2.200 evra je u štednji u bankama. Taj način investiranja jeste najjednostavniji, ali sa najmanjim prinosom. Postoje i neke druge opcije koje svakako dodatno treba da se istraže.
Posle štednje u banci, nekih 150 evra u proseku je uloženo u razne polise životnih osiguranja koje isto imaju neku štednu komponentu, 75 evra u penzione fondove i samo 25 evra, u proseku, uloženo u investicione fondove.

To je loše i postoji nekoliko ključnih razloga za to. Prvi je taj što o investiranju u Srbiji nigde ne možete da steknete formalno obrazovanje dok, recimo, ne dođete na fakultet. Na nekim drugim razvijenjim tržištima o investiranju deca uče od predškolskog uzrasta preko osnovne, srednje škole itd. Znači, nedostatak adekvatnog znanja je ključni problem u Srbiji. Pored toga, ljudi mogu da imaju i neko loše prethodno iskustvo, čuli smo za Jezdu, Dafinu itd. što budi strah od investiranja.

Da napravimo paralelu sa crnim fondom za neke neželjne događaje, to je takođe legitimna opcija zbog čega ljudi investiraju i štede novac. Mada, kao što sam istakao, postoji i čitav niz lepih, pozitivnih događaja koje očekujemo u budućnosti za koje valja štedeti i investirati. Želite da kupite novi stan, želite da u penziji uživate, putujete širom sveta, da idete na skijanje ili da čuvate novac za školovanje vaše dece. Znači, uvek kada pričamo o investiranju neke fondove, želimo novac da sačuvamo, da uvećamo njegovu vrednost i da u budućnosti imamo neki valjan razlog da ga potrošimo."

KOJI JE INVESTICIONI FOND POUZDAN?

"Delatnost investicionih fondova je striktno regulisana zakonom i ona ne zalazi u ovaj deo 'vere i verovanja'. Ko želi da veruje, ide u crkvu. Ko želi da investira mora da potroši malo vremena da se o tome edukuje. Potrebno je uložiti malo vremena u edukaciju i razumeti šta su ciljevi onih koji investiraju, koje rizike su spremni da preuzmu, koje ne... Kad imate odgovor na tih par bazičnih pitanja, onda može da se priča o pravom investiciom fondu."

KO STOJI IZA INVESTICIONOG FONDA?

"Investicioni fond je jedan institucionalni način investiranja što znači da postoji neki regulator, u Srbiji je to Komisija za hartije od vrednosti, koji nadzire rad jednog profesionalnog tima, koji upravlja sa sredstvima mnogobrodnih investitora. Znači, investicioni fond podrazumeva desetine i stotine investitora sa jedne strane, tim koji upravlja fondom koji se stoji najčešće 3, 5, 10 članova i nadzorni organ Komisije za hartije od vrednosti koji sve nadgleda da ta sredstva ne budu proneverena.

Sertifikovani investicioni profesionalci koji već imaju bogato iskustvo u investiranju svog novca i novca svojih klijenata su odgovorni da obezbede prinos i upravljaju rizikom za vas.
Kada pričate o vrstama investicionih fondova, vi u napred znate u koju vrstu imovine će ti fondovi investirati, odnosno koliko će biti rizični. I sada se vratim na primer skijanja s jedne strane i s druge strane recimo školovanja dece za 20 godina. Ukoliko imate neki kratkoročni cilj, da za 3 do 6 meseci sačuvate vrednost vaše investicije, onda bi novčani investicioni fondovi bili prava prilika za vas. To su fondovi koji imaju izuzetno mali stepen rizika, gde ne možete da izgubite novac kada investirate.

Članovi investicionog tima su ta vaša sredstva investirali u bankarske depozite, obveznice Republike Srbije ili drugih država i tu imate svaki dan mali prinos, ali veliku sigurnost da vaša sredstva neće biti izgubljena. Tako da takvi fondovi nose u Srbiji prinos između 3 i 5% na godišnjem nivou u zavisnosti od toga da li su sredstva u evrima ili u dinarima.

I ti novčani fondovi su najsličniji štednom depozitu koji imate u banci. Sa druge strane imaju jednu prednost jer je novac dostupan svaki dan, ne morate da razoročite depozit i izgubite kamatu, već možete da povučete sredstva kada god želite i dobijete deo prinosa. Nedostatak takvog fonda, u odnosu na štedni depozit, jeste u tome što kad imate štedni depozit za to vam garantuje Republika Srbija, dok za investicije u fondove to ne čini."

KOJI FONDOVI SU NAJSIGURNIJI, KOJI NAJRIZIČNIJI?

"Po stepenu rizika, novčani fondovi su najmanje rizični, iza toga stoje fondovi koji ulažu u akcije najuspešnijih svetskih firmi, to su takozvani 'equity fondovi'. Najrizičnije vrste investicionih fondova su oni koji ulažu u privatne kompanije, takozvani 'private equity' fondovi i oni koji ulažu u start-up kompanije, to su 'venture capital' fondovi.

Na svetskom tržištu sve ove vrste investicionih fondova su znatno razvijene, postoje različite podvrste. Odnedavno u Srbiji postoje sve vrste investicionih fondova kao u svetu. Dominantni su novčani fondovi upravo zbog toga što ljudi u Srbiji nisu skloni riziku i žele da investiraju sigurno. Preko 90% imovine svih fondova u Srbiji investirano je u novčane fondove koji su najsličniji bankarskom depozitu.

Jedan manji deo je investiran u fondove koji ulažu u najuspešnije kompanije na svetskim berzama. To su tzv. equity fondovi i odnedavno imamo i tri venture capital fonda koji investiraju u startup kompanije u Srbiji. Tako da ako želite izuzetno veliki prinos, ako se spremite da preuzmete veliki rizik, a interesuju vas start-up kompanije, onda možete investirati u Venture Capital fonda."

ZAŠTO JE INVESTICIONI FOND BOLJA OPCIJA OD OROČAVANJA?

"Najveći benefit investiranja u investicione fondove je posedovanje sredstva i mogućnost povlačenja u svakom trenutku bez gubitka prinosa. Sa druge strane, nedostatak je u nešto višem stepenu rizika jer investicioni fondovi nisu garantovani od strane Republike Srbije za razliku od štednih depozita."

KO GARANTUJE ONDA AKO DRŽAVA TO NE ČINI?

"Na svim globalnim berzama, a i u Srbiji, sužen je prostor investicionih alternativa gde država nešto garantuje. U našoj istoriji postoji taj 'izazov' da se plašimo preuzmanja odgovornost za odluke, želimo da država stane iza nas. Od 2.500 evra, 2.200 evra jesu bankarski depoziti gde država garantuje, dok za 300 evra ne garantuje. Ne kažem da treba bežati od nečega što država garantuje, ali to samo po sebi nosi mali rizik, mali prinos i sa druge strane, neće uvek uspeti čak ni da pobedi inflaciju.

Isto kao kad investirate u nepokretnosti, država ne garantuje za njih, ali su se one pokazale kao sjajana investiciona alternativa u Srbiji."

ŠTA JE VAŽNO PROVERITI PRE INVESTICIJE?

"Postoje tri ključna parametra - na koji rok građani žele da investiraju, koji nivo rizika da prihvate i koji je očekvani nivo prinosa. Ako je to novac koji se investira nekoliko meseci, to su pre svega novčani fondovi i u Srbiji postoji nekoliko u koje sredstva mogu da se investiraju.
Ukoliko želie da sredstva investiraju na periodu recimo 5 do 10 godina i žele manji deo svoje imovine da investiraju u tako visokorizične fondove, onda imamo venture capital fondove koji od skoro postoje u Srbiji.

KOLIKO NOVCA TREBA DA ULOŽIM U INVESTICIONI FOND?

"Nije pitanje koliko novca, nego kakav plan svako od nas pravi za investiranje. Ljudi u Srbiji obično čekaju da skupe neku veću sumu da bi investirali što je pogrešno. Investira se tako što se mesečno ili bar kvartalno deo novca posveti investiranju. Iako to nisu neke značajne sume novca, kroz vreme, to na kraju ispadnu značajne investicije.

Recimo, svaki put kada kupujete čizme, cipele ili tako nešto, istu sumu treba odvojiti za investiranje. I onda ako imate takav jednostavan mehanizam, kroz vreme ste pola uložili u cipele ili čizme, a pola u neke druge oblike imovine i to je ključni model ponašanja koji će na neki razuman rok dovesti do odličnih investicija.

Najveći broj fondova u Srbiji nema donji limit za investiranje. Možete dati trajni nalog i sa vašeg računa se mesečno može skidati 10, 20, 50, 150 evra koliko god ili možete imati ovakav vezu sa nekim događajem. Kupujete cipele, isti iznos investira u neki fond."

KOJI SU RIZICI I TROŠKOVI?

"Investicioni fondovi moraju na transparentan način da obelodane sve svoje troškove. Prva naknada jeste ulazna naknada u fond i može biti od 0 do nekoliko procenata. Najveći broj fondova u Srbiji ne naplaćuje ulaznu naknadu. Izlaznu naknadu morate da platite kada povlačite svoja sredstva, iznos može biti kao u prvom slučaju i opet najveći broj investicijskih fondova ih ne naplaćuje.

Imate naknadu za upravljanje vašim sredstvima, od koje se plaća tim koji upravlja njima i iznosi od pola procenata do negde 2-2,5% u Srbiji. I na kraju imate nagradu za upravljanje fondovima, odnosno kada se postigne odgovarajući cilj i premaši neki očekivani prinos koji je fond postigao. Tada se preko tog iznosa ostatak deli između samih investitora i ulagača u fond. Najveći deo sredstava pripadne ulagačima, a deo timu koji je upravljao tim fondom.
Kod investicionog fonda, kada sami birate investicije, želite da kupite stan ili neku drugu investiciju, sami birate u šta investirate sredstva, sami se bavite tom investicijom. Ako je pitanju stan, sami prikupljate rentu, pokvari se nešto, sami menjate bojler, veš mašinu itd. i za to nikome ništa ne plaćate. Kod investicionih fondova, vi ste takozvani pasivni investitor, investirate sredstva, nemate nikakve obaveze da upravljate tim sredstvima, ali za to plaćate naknadu za upravljanje."

KOLIKO DUGO ČEKAM DA BIH VIDELA PROFIT

"U novčanim fondovima svakog dana se obračunava vrednost investicije i svaki dan se vidi mali rast, odnosno profit ulaganja. Sa druge strane, najrizičniji fondovi vezuju sredstva investitora, recimo na pet ili deset godina i tek tada se vidi profit. I upravo zato što su ovi fondovi rizični, manji iznos sredstava se investira u njih. Investicioni fondovi obično svakih mesec dana prave izveštaje za svoje investitore, objavljaju na sajtu, a ovi novčani fondovi i druge vrste otvorenih fondova su u obavezi svaki dan da obračunaju vrednost investicione jedinice i može se svaki dan videti u kom pravcu se kreće investicija."

KAKO IZGLEDA ULAGANJE NA KONKRETNOM PRIMERU OD 500, 15 I 150 HILJADA EVRA?

"Za investiciju od 500 evra bih svakako uložio u novčani fond i onda ostaje samo pitanje da li je to novčani fond koji ulaže u evre ili dinare. Imajući u vidu da je prinos u dinarima veći, na godišnjem nivou je uvek oko 5%, u evrima oko 3%, ja bih izabrao u ovom trenutku investiranje u dinarski fond, za kraći vremenski period mislim da je to prava investicija. Kraći vremenski period ja bih rekao do godinu dana.

Iznos od 15.000 evra može da se investira delom u novčane fondove, a deo u fondove koje ulažu u najuspešnije svetske kompanije, tzv. "equity" fondove. Za iznos od 15.000 evra važno je da bude otvoreni fond, što znači da na je prvi poziv dužan da vrati investirana sredstva po vrednosti investirane menice u tom trenutku. To su sredstva koja nisu uložena u visokorizične investicije kao što su ovi zatvoreni fondovi.

Iznos od 150.000 evra je dovoljna suma da se investira ponovo u novčane fondove, jer uvek je potrebna neka likvidnost. I fondovi koji investiraju u najuspešnije svetske kompanije su odlična opcija. Za taj iznos je adekvatno razmotriti da li jedan deo ima smisla uložiti dugoročno u više rizične fondove. Recimo, od pre par godina u Srbiji postoje tzv. alternativni investicioni fondovi i država je odlučila da svima koji u njih ulažu da poreski podsticaj. Kako to izgleda na konkretnom primeru? Ako vam stigne 10.000 evra godišnjeg poreza, a u prethodnoj godini ste investirali isto toliko u alternativno investicijske fondove, platićete samo polovinu iznosa."

KAKO IZGLEDA POSTUPAK ULAGANJA?

"Za manje investicije banke u Srbiji imaju društvo za upravljanje investicionim fondovima i gotovo u svakoj filijali može se dobiti informacija o fondovima, stepenu rizika, očekivanim prinosima itd. Na sajtu Komisije za hartije i vrednosti postoji spisak svih investicionih fondova u Srbiji, pa tako i alternativnih. Postoje takozvani poluprofesionalni investitori i obični. Oni mogu ulagati u različite vrste fondova, dok u visokorizične mogu investirati samo oni investitori koji imaju status poluprofesionalnih.

Takvi investicioni fondovi imaju menadžera za upravljanje rizikom koji u razgovoru sa potencijalnim investitorom ima zadatak da utvrdi tri činjenice, da li imate dovoljno znanja iz oblasti investiranja da biste mogli da investirate u alternativni fond, da li imate dovoljno iskustva i da li ta vrsta investicionog fonda odgovara vašem profilu investitora."

KAKO IZGLEDA PROVERA ONLINE?

"U pretraživač ukucati Registar investicionih fondova Komisije za hartije od vrednosti i dobiti sve investicione fondove koji posluju u Srbiji. Sledeći korak je izabrati neko društvo za upravljanje fondovima. Bankarske grupacije imaju mogućnost da se neki investicioni fond izabere kroz aplikaciju. Moj savet je da se prvi put ode u poslovnicu i popriča sa savetnikom kako bi se odabrao pravi fond, procedura slična otvaranju računa u banci. Svaka naredna investicija može biti elektronska. Nakon ovoga, preostaje investiranje. Savet je da se počne sa manjim iznosima, može i preko trajnog naloga u banci, možda svaki put kad se kupuju cipele napraviti sličnu investiciju u investicioni fond. Kad prođe godinu dana, taj iznos investicija ima nekog smisla za svakog pojedinca."

BONUS VIDEO:

(Mondo.rs/Jelena Nikolić)