Novim pravilima koja se primenjuju od 1. januara ove godine, banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse. A ove kamate su u prethodnom periodu išle gotovo do 40 procenata.
Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljeni minus u periodu pre 2025. godine kretale su se i do 40 procenata na godišnjem nivou. Od 1. januara 2025. banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse.
Prema odluci NBS koja važi do kraja 2025, maksimalna kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućim računima, računa se po sledećem principu: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena. To znači da, kada NBS spusti referentnu kamatnu stopu, automatski će pasti i stopa zakonske zatezne kamate, a posledično i maksimalna dozvoljena kamatna stopa na dozvoljene i nedozvoljene minuse po tekućim računima.
Ovo pravilo će nastaviti da se primenjuje i po isteku posebne odluke NBS, jer će biti definisano Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Finansijski stručnjaci preporučuju nekoliko pristupa vraćanju dozvoljenog minusa. Najvažnije je napraviti jasan plan otplate i držati ga se. Prvi korak je prestanak daljeg korišćenja minusa. Svaka nova kupovina karticom dok ste u minusu samo produbljuje problem i povećava kamatu koju plaćate.
Uspešno vraćanje dozvoljenog minusa počinje sa detaljnim planiranjem budžeta. Potrebno je analizirati mesečne prihode i rashode, identifikovati nepotrebne troškove i odrediti fiksan iznos koji će se mesečno odvajati za vraćanje duga. Finansijski savetnici preporučuju da se za otplatu minusa izdvoji najmanje 20 procenata mesečnih prihoda.
Izbegavanje začaranog kruga
Jedan od najvećih izazova kod dozvoljenog minusa je izbegavanje začaranog kruga stalnog zaduživanja. Mnogi korisnici upadaju u zamku korišćenja celokupnog dozvoljenog iznosa, što rezultira visokim mesečnim kamatama koje otežavaju vraćanje glavnice. Prema zvaničnim podacima, na nivou svih banaka, građani koriste oko polovine iznosa maksimalno odobrenog dozvoljenog minusa.
Za veće iznose zaduženja, često je isplativije refinansirati dozvoljeni minus kroz keš kredit. Prosečna kamatna stopa na keš kredite je značajno niža i kreće se oko 10 procenata godišnje. Ovo može značajno smanjiti mesečno opterećenje i ubrzati otplatu duga.
Ako se suočavate sa poteškoćama u vraćanju dozvoljenog minusa, važno je otvoreno komunicirati sa bankom. Mnoge banke nude mogućnost reprograma duga ili prelazak na povoljniji kreditni aranžman. Takođe, moguće je dogovoriti i privremeno smanjenje mesečnih obaveza.
Preventivne mere
Nakon što uspešno vratite dozvoljeni minus, važno je sprečiti ponovno zapadanje u dug. Dozvoljeni minus, kako svaki savesni bankar savetuje svog klijenta, treba da bude poslednji izbor zaduživanja – tek posle gotovinskog kredita, refinansirajućeg gotovinskog kredita i kreditne kartice, što su sve jeftiniji bankarski „proizvodi“ od minusa po tekućem računu.
