U nedavnoj epizodi MONDO podkasta "Keš ekspert", čija je voditeljka pevačica i glumica Jelena Gavrilović, gošća je bila dekanka Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović. Govoreći o savremenim izazovima i perspektivama razvoja ruralnih sredina, Stojanović je istakla da mala gazdinstva zahtevaju specifičan pristup i širu podršku, ne samo kroz poljoprivredu, već i kroz druge aktivnosti koje čine tzv. ruralnu ekonomiju.
Ona je naglasila važnost razumevanja da seoski razvoj ne sme biti zasnovan isključivo na agrarnoj proizvodnji, već da se mora težiti industrijskoj i postindustrijskoj ruralnosti, uz razvijenu infrastrukturu i ravnomerne uslove života koji bi mogli motivisati mlade na povratak u sela. Kroz analizu istorijskih migracija i savremenih potreba, otvorena je važna tema ravnomernog regionalnog razvoja i nužnosti integrisanog pristupa unapređenju života u ruralnim sredinama.
"Mala gazdinstva zahtevaju specifičan pristup u smislu pomoći za razvoj. Da li će se baviti poljoprivredom? To je isto jedna važna tema. Ne znači da svi oni koji žive u ruralnim sredinama treba da se bave poljoprivredom. I ne bave se samo poljoprivredom svuda u svetu. Jer se bave nekom od aktivnosti koje se definišu kao ruralna ekonomija. Dakle, poljoprivreda je samo segment ruralne ekonomije. insistiram vrlo često na objašnjenju tih veza koje se uspostavljaju između poljoprivrede i nekih drugih delatnosti koje se nalaze oko poljoprivrede", rekla je Žaklina Stojanović i dodala:
"Dakle, ako govorimo o razvoju ruralnih prostora ili seoskih sredina, ne treba samo da se baziramo na poljoprivredi. Agrarna ruralnost je samo prva faza u razvoju ruralne ekonomije. Mi već sada imamo razvijene modele postindustrijske ruralnosti ili industrijske ruralnosti. Industrijska ruralnost znači izgradnju malih prerađivačkih kapaciteta u ruralnim sredinama. znači razvoj kompletne infrastrukture kao što postoje u gradovima. Nećete nikoga naći da pređe iz grada u selo ukoliko tamo nema jednake uslove života i rada kao što ima u gradu. Dakle, sad govorimo o nekim obrnutim migracijama koje su dugo godina išle u suprotnom smeru", istakla je ona.
Povratak stanovništva na selo
Bez obezbeđivanja jednakih uslova života i rada u selu i gradu, povratak stanovništva iz urbanih u ruralne sredine ostaje teško ostvariv cilj.
"Čak se i Srbija, odnosno Stara Jugoslavija, navode kao primer prve vrste u svetskim okvirima. Mi smo, recimo, za 30 godina uspeli da premestimo stanovništvo iz ruralnih sredina u urbane sredine. U tom istom procentu kao što je jednim američkim državama bilo potrebno za 150 godina da završi taj proces.Dakle, za pet puta kraći period smo pokrenuli migracije iz ruralnih sredina u urbane sredine i onda smo se našli u problemu", istakla je dekanka Ekonomskog fakulteta i dodala:
"Sada imamo problem koji je vezan za razvoj urbane ekonomije, mogućnost zapošljavanja u urbanim sredinama, napuštene, devastirane oblasti ruralne s druge strane i prosto se u fokus stavlja ravnomerni regionalni razvoj, ta prostorna komponenta danas. Neće biti ravnomernog regionalnog razvoja, niti povratka u selo od strane mladih ljudi, posebno ukoliko ne postoje jednake uslove života i rada i u selu i u gradu. A to je tema o kojoj treba pričati u kontekstu razvoja infrastrukture i u kontekstu podrške za pokretanje biznisa u poljoprivredi", navela je Stojanović.
BONUS VIDEO:
