Podsticaji će iznositi i do 10.000 evra za novo radno mesto u nerazvijenim opštinama, kazao je Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Ćirić je naveo da se razlike među regionima i gradovima po stepenu ekonomske razvijenosti kreću do 1:6t, pa čak i 1:10 na štetu nerazvijenih gradova i opština.

"Ideja je bila da duplo većim podsticajima, od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu stimulišemo investitore, da svoja ulaganja realizuju u gradovima kao što su Loznica, Leskovac, Kruševac, Jagodina, Aleksinac, Paraćin i drugi, a sa ciljem da se tamo otvore nova radna mesta i da pokušamo da smanjimo te regionalne razlike u Srbiji", objasnio ministar.

Ćirić je podsetio da je Vlada, na insistiranje Ministarstva ekonomije, pre godinu i po dana zatražila da za četiri grada - velika industriska centra - Niš, Kraljevo, Zaječar i Novi Pazar važe veći podsticaji za privlačenje investitora.

"Uspeli smo da napravimo, ja bih rekao, dobre rezultate u privlačenju investitora u Nišu, gde smo imali potpisivanje ugovora s 'Benetonom', podignuta je jedna nova fabrika korejske 'Jure' i još jedna treba da bude završena za par meseci", kazao je ministar.

Međutim, u Srbiji postoji 15 gradova i 40 opštinau kojima je stopa nezaposlenosti preko 20 procenata i u svakom od njih živi preko 50.000 stanovnika.

Ti gradovi i opštine su "praktično devastirani i suštinski neinteresantne za investitore", primetio je Ćirić i naveo da u njima živi preko 20 odsto stanovništva Srbije.

Osim Niša, Zaječara, Kraljeva i Novog Pazara, podsticaje do 10.000 evra dobijaće investitori u Loznici, Leskovcu, Kruševcu, Jagodini, Sremskoj Mitrovici, Aleksincu, Paraćinu, Bačkoj Palanci, Rumi, Vršcu i Boru.



Prema odluci Vlade od 9. juna, iz dvostrukih podsticaja investitorima izuzeti su Pirot, Kragujevac i Zrenjanin u kojima postoje slobodne carinske zone, pa se smatra da su ti gradovi dovoljno atraktivni za ulaganja.

Ministar ekonomije je istakao da sve zemlje Evropske unije (EU) imaju sistem podsticaja za investitore i samo je određenim direktivama i regulativama Unije ograničen na iznos do, na primer, 15 procenata investicije.

Investitori osim besplatnog zemljišta, infrastrukture, danas traže određene podsticaje da realizuju investiciju od 10, 50 ili 100 miliona evra u jednoj zemlji, a ne u drugoj, kazao je Ćirić.

Država je važan faktor koji utiče na investitora da li će investirati u Srbiju, a ne, recimo, u Hrvatsku ili Bugarsku, primetio je ministar.

Ćirić je dalje izneo da je završen nacrt strategije industrijskog razvoja Srbije , obavljeni su razgovori sa nadležnim ministarstvima i počela je javna rasprava po privrednim komorama, kao i regionalnim i drugim strukovnim udruženjima.

"Strategija je veoma važna pošto će definisati pravce u kojima će se Srbija razvijati. Mislim da moramo insistirati da stope rasta budu minimalno od četiri odsto pa na više", naveo je sagovornik Tanjuga i podsetio da je Srbija u periodu pre krize imala privredni rast između šest i osam procenata.

Ćirić je nagovestio da će u budućoj strategiji industrijskog razvoja Srbije akcenat biti na razvoju tri sektora - industrije automobila i komponenata za nju, elektronike i informacionih tehnologija i da će nezaobilazno mesto u dokumentu imati privlačenje direktnih investicija, stranih i domacih.

Pri tom, Srbija mora domaću ekonomiju da preusmeri da industrija bude izvozno orjentisana, koja će produkovati robe više dodate vrednosti, naglasio je Ćirić.

"Znači, ne repromaterijali, poluproizvodi, već proizvodnja koja će biti izvozno orjentisana i da u narednom periodu visokim stepenom završne obrade smanjimo trgovinski deficit i da stvorimo suštinski konkurentnu ekonomiju", predočio je srpski ministar

Po Ćiriću to bi bio pravi put da bude obezbeđena dugoročna ekonomska stabilnost države.

(Tanjug)