Na šta bi zaposleni građani trebalo da obrate pažnju, kako da provere da li "gazda” poštuje sve obaveze, ali i kome i kako mogu da se žale, istraživao je "Politikin Potrošač”.
Došlo je vreme da i oni koji traže posao počnu da proveravaju poslodavce. Kandidat za zaposlenje je uvek pod lupom novog "gazde”.
On je taj koji proverava njegovu radnu biografiju, veštine, znanje stranih jezika, rad na računaru...
Ali, moguće je uzvratiti udarac poslodavcima i njih prekontrolisati. Najpre o kakvoj firmi je reč, kako posluje i ko je vodi. A kada kandidat konačno dobije posao tek onda počinje ozbiljna provera poslodavca i toga da li ispunjava svje obaveze.
Najpre valja naći posao. Polazeći od činjenica da inventivnost nije biljka koja uspešno uspeva među zaposlenima, predlažemo da, umesto da čekate da se pojavi oglas za upražnjena radna mesta, sami preuzmete inicijativu.
Gotovo svaki poslodavac voli da ima saradnika sa svežim idejama za razvoj posla. Što vi ne biste bili taj koji će predložiti novu ideju za razvoj posla i uz to, u prilogu dostaviti svoj si-vi.
Neophodni aksiom, na kome se zasniva ova teorija je: morate znati šta biste želeli da radite ili barem, šta ne želite. Bilo bi dobro i da znate koji je to posao koji ispunjava minimalne uslove vaše izdrživosti.
Ali, da biste nekom dali ideju za unapređenje posla ili da biste uopšte konkurisali za zaposlenje, najpre morate saznati čime se sve firma bavi. To je ujedno i prilika da proverite poslodavca.
1. Proveriti pouzdanost preduzeća
Za početak vam je na raspolaganju sadržaj internet strane firme, koju većina ima. Ukoliko ne postoji internet strana preduzeća, zapitajte se zašto je to tako. Možda im je održavanje sajta skupo, možda ne smatraju da su elektronske komunikacije bitne za razvoj njihovog posla ili je o nečemu trećem reč. I-mejl obično imaju svi.
Osim toga, na raspolaganju su i dodatne provere na internet strani Agencije za privredne registre.
Tu možete naći osnovne podatke o firmi za koju ste zainteresovani, kao što su datum registracije, pretežna delatnost za koju je registrovana, ime i prezime rukovodioca.
On je taj kome biste trebalo da pošaljete mejl ili pismo sa svojim predlozima ako zaključite da bi vam odgovaralo da radite u toj firmi.
Ono na šta treba obratiti pažnju su i godine direktora. Taj podatak se vidi iz pete, šeste i sedme cifre matičnog broja.
Da li je logično da direktor firme koja ima veliki osnivački kapital i poveći broj zaposlenih ima dvadesetak godina. Možda tu i ne želite da radite.
Pregledom finansijskog bilansa, takođe, možete doći do bitnih saznanja. Ako je neko obveznik PDV-a (što možete proveriti na sajtu Poreske uprave (u odeljku "registar evidentiranih PDV obveznika”) znači da preko svog računa godišnje pretura više miliona dinara, što i dalje ne govori da je korektan prema zaposlenima.
Cifre finansijskog bilansa iz evidencije Agencije za privredne registre su upriličene da ih razgleda Poreska uprava, pa možete računati da su istinski nešto veće. Da li je poslodavac korektan prema zaposlenima možda možete proveriti i malo neformalnijim kanalima.
2. Zaobilazni putevi za prikupljanje informacija o poslodavcu
Evo prilike da saznate čemu sve služe razni forumi na Internetu. Priključite se, postavite pitanja i dobićete razne odgovore. Razmatrajte samo one koji potiču od ljudi koji su imali poslovni aranžman sa traženom firmom.
Premalo je vremena da biste se zamarali sa dokonim osobama. Sistematizujte sve podatke koje ste saznali putem Interneta na papiru ili u jednom fajlu. Ovako, sakupljeni na jednom mestu, mogu puno da vam kažu.
Raspitajte se i među ljudima koje poznajete o potencijalnom poslodavcu, možda neko ima informacije o njemu.
3. Ispitati da li "gazda” ispunjava sve svoje obaveze
Ukoliko vas je poslodavac zaposlio, bilo na vašu inicijativu, bilo putem konkursa koji je raspisao i ukoliko još i redovno isplaćuje plate zaposlenima, smatrajte da ste među malobrojnim srećnicima u ovoj zemlji (ne računajući republičku i lokalnu samoupravu) koji imaju obezbeđenu egzistenciju, bar na neko vreme.
Država se ovog puta potrudila da zaposlenima omogući uvid putem Interneta u podatke koje pruža Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, poznatiji kao PIO fond.
Tako, na internet strani ovog fonda možete pratiti da li poslodavac redovno izmiruje svoje obaveze prema zaposlenima.
Samo prvi put je neophodno otići na šalter PIO fonda, da biste dobili šifru (napisali su u objašnjenju da je to zbog sigurnosti i zaštite podataka).
Ukoliko imate neke nejasnoće, možete im se obratiti na e-mail ([email protected]).
Uvid u svoje podatke je omogućio i Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Na njihovom linku uvek možete da proverite da li vam je poslodavac uplatio obavezno zdravstveno osiguranje.
Ali, da je sve ovako jednostavno i da funkcioniše kao što smo opisali, ne bi bilo potrebe da objašnjavamo sledeće:
4. Kome i kako se žaliti na poslodavca
Pošto je malo stvari jednostavno u radnim odnosima, Inspektorat rada pri Ministarstvu rada i socijalne politike trebalo bi da bude organ koji štiti prava radnika u radnom odnosu, ali samo ukoliko vas je poslodavac prijavio na propisan način i svim nadležnim institucijama.
Na linku ministarstva možete naći telefone i i-mejlove nadležnih inspekcija rada podeljenih na teritorijalnoj osnovi.
Najbolje je da ih zovete i objasnite problem koji imate. Ne morate da se predstavljate, pitajte za savet i šta da učinite u konkretnoj situaciji, predlaže "Potrošač".
Tačno je da su usvojeni mnogi zakoni i podzakonski akti koji štite prava zaposlenih, ali je njihovo sprovođenje u praksi, umnogome otežano time što se poslodavci često svete zaposlenima koji su im "navukli” Inspekciju rada na vrat, bilo otkazima, bilo degradiranjem položaja ili na druge načine koje je teško dokazati.
Zbog toga, ali i zbog teškog nalaženja novog posla je, nažalost, malo je zaposlenih koji se usude da prijave nesavesnog poslodavca.
(MONDO)
On je taj koji proverava njegovu radnu biografiju, veštine, znanje stranih jezika, rad na računaru...
Ali, moguće je uzvratiti udarac poslodavcima i njih prekontrolisati. Najpre o kakvoj firmi je reč, kako posluje i ko je vodi. A kada kandidat konačno dobije posao tek onda počinje ozbiljna provera poslodavca i toga da li ispunjava svje obaveze.
Najpre valja naći posao. Polazeći od činjenica da inventivnost nije biljka koja uspešno uspeva među zaposlenima, predlažemo da, umesto da čekate da se pojavi oglas za upražnjena radna mesta, sami preuzmete inicijativu.
Gotovo svaki poslodavac voli da ima saradnika sa svežim idejama za razvoj posla. Što vi ne biste bili taj koji će predložiti novu ideju za razvoj posla i uz to, u prilogu dostaviti svoj si-vi.
Neophodni aksiom, na kome se zasniva ova teorija je: morate znati šta biste želeli da radite ili barem, šta ne želite. Bilo bi dobro i da znate koji je to posao koji ispunjava minimalne uslove vaše izdrživosti.
Ali, da biste nekom dali ideju za unapređenje posla ili da biste uopšte konkurisali za zaposlenje, najpre morate saznati čime se sve firma bavi. To je ujedno i prilika da proverite poslodavca.
1. Proveriti pouzdanost preduzeća
Za početak vam je na raspolaganju sadržaj internet strane firme, koju većina ima. Ukoliko ne postoji internet strana preduzeća, zapitajte se zašto je to tako. Možda im je održavanje sajta skupo, možda ne smatraju da su elektronske komunikacije bitne za razvoj njihovog posla ili je o nečemu trećem reč. I-mejl obično imaju svi.
Osim toga, na raspolaganju su i dodatne provere na internet strani Agencije za privredne registre.
Tu možete naći osnovne podatke o firmi za koju ste zainteresovani, kao što su datum registracije, pretežna delatnost za koju je registrovana, ime i prezime rukovodioca.
On je taj kome biste trebalo da pošaljete mejl ili pismo sa svojim predlozima ako zaključite da bi vam odgovaralo da radite u toj firmi.
Ono na šta treba obratiti pažnju su i godine direktora. Taj podatak se vidi iz pete, šeste i sedme cifre matičnog broja.
Da li je logično da direktor firme koja ima veliki osnivački kapital i poveći broj zaposlenih ima dvadesetak godina. Možda tu i ne želite da radite.
Pregledom finansijskog bilansa, takođe, možete doći do bitnih saznanja. Ako je neko obveznik PDV-a (što možete proveriti na sajtu Poreske uprave (u odeljku "registar evidentiranih PDV obveznika”) znači da preko svog računa godišnje pretura više miliona dinara, što i dalje ne govori da je korektan prema zaposlenima.
Cifre finansijskog bilansa iz evidencije Agencije za privredne registre su upriličene da ih razgleda Poreska uprava, pa možete računati da su istinski nešto veće. Da li je poslodavac korektan prema zaposlenima možda možete proveriti i malo neformalnijim kanalima.
2. Zaobilazni putevi za prikupljanje informacija o poslodavcu
Evo prilike da saznate čemu sve služe razni forumi na Internetu. Priključite se, postavite pitanja i dobićete razne odgovore. Razmatrajte samo one koji potiču od ljudi koji su imali poslovni aranžman sa traženom firmom.
Premalo je vremena da biste se zamarali sa dokonim osobama. Sistematizujte sve podatke koje ste saznali putem Interneta na papiru ili u jednom fajlu. Ovako, sakupljeni na jednom mestu, mogu puno da vam kažu.
Raspitajte se i među ljudima koje poznajete o potencijalnom poslodavcu, možda neko ima informacije o njemu.
3. Ispitati da li "gazda” ispunjava sve svoje obaveze
Ukoliko vas je poslodavac zaposlio, bilo na vašu inicijativu, bilo putem konkursa koji je raspisao i ukoliko još i redovno isplaćuje plate zaposlenima, smatrajte da ste među malobrojnim srećnicima u ovoj zemlji (ne računajući republičku i lokalnu samoupravu) koji imaju obezbeđenu egzistenciju, bar na neko vreme.
Država se ovog puta potrudila da zaposlenima omogući uvid putem Interneta u podatke koje pruža Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, poznatiji kao PIO fond.
Tako, na internet strani ovog fonda možete pratiti da li poslodavac redovno izmiruje svoje obaveze prema zaposlenima.
Samo prvi put je neophodno otići na šalter PIO fonda, da biste dobili šifru (napisali su u objašnjenju da je to zbog sigurnosti i zaštite podataka).
Ukoliko imate neke nejasnoće, možete im se obratiti na e-mail ([email protected]).
Uvid u svoje podatke je omogućio i Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Na njihovom linku uvek možete da proverite da li vam je poslodavac uplatio obavezno zdravstveno osiguranje.
Ali, da je sve ovako jednostavno i da funkcioniše kao što smo opisali, ne bi bilo potrebe da objašnjavamo sledeće:
4. Kome i kako se žaliti na poslodavca
Pošto je malo stvari jednostavno u radnim odnosima, Inspektorat rada pri Ministarstvu rada i socijalne politike trebalo bi da bude organ koji štiti prava radnika u radnom odnosu, ali samo ukoliko vas je poslodavac prijavio na propisan način i svim nadležnim institucijama.
Na linku ministarstva možete naći telefone i i-mejlove nadležnih inspekcija rada podeljenih na teritorijalnoj osnovi.
Najbolje je da ih zovete i objasnite problem koji imate. Ne morate da se predstavljate, pitajte za savet i šta da učinite u konkretnoj situaciji, predlaže "Potrošač".
Tačno je da su usvojeni mnogi zakoni i podzakonski akti koji štite prava zaposlenih, ali je njihovo sprovođenje u praksi, umnogome otežano time što se poslodavci često svete zaposlenima koji su im "navukli” Inspekciju rada na vrat, bilo otkazima, bilo degradiranjem položaja ili na druge načine koje je teško dokazati.
Zbog toga, ali i zbog teškog nalaženja novog posla je, nažalost, malo je zaposlenih koji se usude da prijave nesavesnog poslodavca.
(MONDO)
