Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da Srbija zaslužuje status kandidata i datum za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, ali da zbog tog cilja neće preći crvene linije po pitanju Kosova.
U intervjuu EurAktivu i agenciji Beta, Đelić je rekao da će Srbija, nakon ispunjavanja haškog uslova i usvajanja zakona o restituciji i javnoj svojini do kraja septembra, u potpunosti ispuniti agendu u domenu reformi, a da se fokus prebacuje na dijalog sa Prištinom.
"Po akcionom planu iz decembra meseca prošle godine imali smo dve obaveze - prva da se dogovorimo oko carinskog pečata i da se dogovorimo oko predstavljanja kosovskih zvaničnika na regionalnim i međunarodnim forumima što bi omogućilo da budu prisutni, a da naša državna politika ne bude ugrožena. To su teme za dijalog koji će se obnoviti 2. septembra u Briselu", rekao je on.
Kad je reč o mogućnosti da se u toj rundi pronađe rešenje za carinski pečat, Đelić kaže da se "bilo blizu rešenja", ali da se Priština odlučila za jednostrane akcije što je, kako je ukazao, "dovelo do velike napetosti i do teškoća ne samo za Srbiju već i za ceo region".
On, međutim, očekuje da će nova runda omogućiti da se reši i to pitanje.
"Veoma je bitno u ovom momentu da se ne iskoristi očekivanje dodeljivanja statusa kandidata da se pokuša izvršiti neprimereni pritisak na nas, da se pokuša iščupati nešto što prevazilazi 'crvene linije' naše politike, jer to jednostavno neće biti moguće", ukazao je Đelić.
U tom slučaju, kako je rekao, bila bi pogođena Srbija ali i ceo region i cela evropska ideja na Balkanu.
"Danas je taj rizik prisutniji nego pre i očigledno je da se u Prištini i u nekim drugim krugovima u Evropi igra na kartu da će Srbija popustiti pred ogromnim pritiskom i željom da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju. To je neevropska i štetna politika", kazao je Đelić.
Upitan da li je u takvim okolnostima realno očekivati da Srbija dobije datum za početak pregovora, Đelić kaže da "nema nikakve sumnje da će Srbija zaslužiti status kandidata i, imajući u vidu kakvi su bili standardi za druge zemlje, zaslužiti i određivanje datuma za početak pregovora za ulazak u Evropsku uniju".
"Videćemo, međutim, šta će se desiti na decembarskom samitu", dodaje on.
Povodom posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, Đelić je izrazio zadovoljstvo jer je ta poseta omogućila da se "bez ikakve zadrške izraze stavovi i bilo je moguće u neposrednom kontaktu dva lidera - gospođe Merkel i predsednika Tadića da se razjasne stavovi".
Đelić je rekao da je najvažnije što je dogovoreno intenziviranje komunikacije Beograda i Berlina oko pitanja Kosova, kao i da odmah po objavljivanju mišljenja Evropske komisije bude održan sastanak na najvišem nivou u Berlinu, kako bi bile razmotrene implikacije tog mišljenja, sa ciljem da Srbija dobije status kandidata i da bude određen datuma za početak pregovora za ulazak u EU.
Povodom izjave kancelarke Merkel da Beograd treba da prihvati ukidanje paralelnih institucija na Kosovu, Đelić je rekao da je ta ideja "antidemokratska težnja" i da dijalog sa Prištinom ne treba da bude predmet ucenjivanja Srbije.
"Što se tiče takozvanih paralelnih institucija, mi smo samo stavili do znanja nemačkoj strani da one institucije o kojima se ovde govori, jesu one koje su izabrali građani, da te institucije imaju demokratsku proveru i demokratski legitimitet", rekao je on.
Đelić je dodao da "nije nikakva tajna da jedan broj predsednika opština nema u svakom momentu identične poglede sa onime što Vlada Republike Srbije misli i želi da uradi, ali legitimitet postoji i on mora biti prihvaćen".
"Tako da ideja da takve institucije budu ukinute jeste jedna antidemokratska težnja i veoma je bitno priznati da, ako već želimo da se gradi demokratija na Balkanu, da se moraju poštovati one institucije koje imaju podršku građana", kazao je Đelić.
Jer, kako je ukazao Đelić, evropska politika jeste jedna demokratska politika i zbog toga "Srbija jeste spremna na jedan dijalog oko svih otvorenih pitanja, ali ne na taj način da se favorizuju jednostrane akcije koje mogu dovesti do nasilja i gubitka života i ne na način da se negira demokratija".
"Pozvani smo da obnovimo dijalog, pa mi smo taj dijalog inicirali tako da je bitno da taj dijalog ne bude poligon za ucenjivanje Srbije.Ukoliko se postavi na jedan asimetričan način gde sve što traži Priština, Beograd mora da prihvati, onda to više nije dijalog, to je ucena", rekao je Đelić.
Srbija je, kako je kazao Đelić, spremna na "jedan obostrani dijalog koji traži bez nasilnog menjanja situacije na terenu i bez ucena da se pronađu rešenja".
Đelić je rekao i da je Euleks tokom krize na Kosovu "u nekoliko navrata" izlazio iz svog statusno neutralnog mandata. "Mi smo to jasno ukazali i gospođi Merkel i svima onima koji prate ovu situaciju", dodao je on.
"Srbija podržava rad statusno neutralnog Euleksa i radićemo na tom putu tako da u tom smislu, ako se setimo na kojoj bazi je došao Euleks, kakav je njegov mandat, šta je njegov cilj, a to je da se jača vladavina prava na Kosovu, onda mi možemo raditi na toj bazi", rekao je Đelić.
(Beta)
"Po akcionom planu iz decembra meseca prošle godine imali smo dve obaveze - prva da se dogovorimo oko carinskog pečata i da se dogovorimo oko predstavljanja kosovskih zvaničnika na regionalnim i međunarodnim forumima što bi omogućilo da budu prisutni, a da naša državna politika ne bude ugrožena. To su teme za dijalog koji će se obnoviti 2. septembra u Briselu", rekao je on.
Kad je reč o mogućnosti da se u toj rundi pronađe rešenje za carinski pečat, Đelić kaže da se "bilo blizu rešenja", ali da se Priština odlučila za jednostrane akcije što je, kako je ukazao, "dovelo do velike napetosti i do teškoća ne samo za Srbiju već i za ceo region".
On, međutim, očekuje da će nova runda omogućiti da se reši i to pitanje.
"Veoma je bitno u ovom momentu da se ne iskoristi očekivanje dodeljivanja statusa kandidata da se pokuša izvršiti neprimereni pritisak na nas, da se pokuša iščupati nešto što prevazilazi 'crvene linije' naše politike, jer to jednostavno neće biti moguće", ukazao je Đelić.
U tom slučaju, kako je rekao, bila bi pogođena Srbija ali i ceo region i cela evropska ideja na Balkanu.
"Danas je taj rizik prisutniji nego pre i očigledno je da se u Prištini i u nekim drugim krugovima u Evropi igra na kartu da će Srbija popustiti pred ogromnim pritiskom i željom da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju. To je neevropska i štetna politika", kazao je Đelić.
Upitan da li je u takvim okolnostima realno očekivati da Srbija dobije datum za početak pregovora, Đelić kaže da "nema nikakve sumnje da će Srbija zaslužiti status kandidata i, imajući u vidu kakvi su bili standardi za druge zemlje, zaslužiti i određivanje datuma za početak pregovora za ulazak u Evropsku uniju".
"Videćemo, međutim, šta će se desiti na decembarskom samitu", dodaje on.
Povodom posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, Đelić je izrazio zadovoljstvo jer je ta poseta omogućila da se "bez ikakve zadrške izraze stavovi i bilo je moguće u neposrednom kontaktu dva lidera - gospođe Merkel i predsednika Tadića da se razjasne stavovi".
Đelić je rekao da je najvažnije što je dogovoreno intenziviranje komunikacije Beograda i Berlina oko pitanja Kosova, kao i da odmah po objavljivanju mišljenja Evropske komisije bude održan sastanak na najvišem nivou u Berlinu, kako bi bile razmotrene implikacije tog mišljenja, sa ciljem da Srbija dobije status kandidata i da bude određen datuma za početak pregovora za ulazak u EU.
Povodom izjave kancelarke Merkel da Beograd treba da prihvati ukidanje paralelnih institucija na Kosovu, Đelić je rekao da je ta ideja "antidemokratska težnja" i da dijalog sa Prištinom ne treba da bude predmet ucenjivanja Srbije.
"Što se tiče takozvanih paralelnih institucija, mi smo samo stavili do znanja nemačkoj strani da one institucije o kojima se ovde govori, jesu one koje su izabrali građani, da te institucije imaju demokratsku proveru i demokratski legitimitet", rekao je on.
Đelić je dodao da "nije nikakva tajna da jedan broj predsednika opština nema u svakom momentu identične poglede sa onime što Vlada Republike Srbije misli i želi da uradi, ali legitimitet postoji i on mora biti prihvaćen".
"Tako da ideja da takve institucije budu ukinute jeste jedna antidemokratska težnja i veoma je bitno priznati da, ako već želimo da se gradi demokratija na Balkanu, da se moraju poštovati one institucije koje imaju podršku građana", kazao je Đelić.
Jer, kako je ukazao Đelić, evropska politika jeste jedna demokratska politika i zbog toga "Srbija jeste spremna na jedan dijalog oko svih otvorenih pitanja, ali ne na taj način da se favorizuju jednostrane akcije koje mogu dovesti do nasilja i gubitka života i ne na način da se negira demokratija".
"Pozvani smo da obnovimo dijalog, pa mi smo taj dijalog inicirali tako da je bitno da taj dijalog ne bude poligon za ucenjivanje Srbije.Ukoliko se postavi na jedan asimetričan način gde sve što traži Priština, Beograd mora da prihvati, onda to više nije dijalog, to je ucena", rekao je Đelić.
Srbija je, kako je kazao Đelić, spremna na "jedan obostrani dijalog koji traži bez nasilnog menjanja situacije na terenu i bez ucena da se pronađu rešenja".
Đelić je rekao i da je Euleks tokom krize na Kosovu "u nekoliko navrata" izlazio iz svog statusno neutralnog mandata. "Mi smo to jasno ukazali i gospođi Merkel i svima onima koji prate ovu situaciju", dodao je on.
"Srbija podržava rad statusno neutralnog Euleksa i radićemo na tom putu tako da u tom smislu, ako se setimo na kojoj bazi je došao Euleks, kakav je njegov mandat, šta je njegov cilj, a to je da se jača vladavina prava na Kosovu, onda mi možemo raditi na toj bazi", rekao je Đelić.
(Beta)
