Guverner Centralne banke Malte Aleksander Demarko upozorio je da bi produženi sukob i visoke cene nafte mogli da izazovu novi talas inflacije širom Evrope.
ECB sve bliža povećanju kamata
Evropska centralna banka mogla bi uskoro ponovo da poveća kamatne stope kako bi sprečila da novi rast cena nafte izazove širu inflacionu krizu.
Guverner Centralne banke Malte Aleksander Demarko rekao je u intervjuu za Politiko da su izgledi da Evropa "ignoriše" trenutni energetski šok sve manji zbog produženja sukoba na Bliskom istoku i očekivanja da će cene nafte ostati visoke duže vreme.
"Izgledi da ćemo moći da zanemarimo ovaj šok sada blede, s obzirom na produženje konflikta i mogućnost da cene nafte ostanu visoke mnogo duže", rekao je Demarko.
Rat i dalje podiže cenu energenata
Demarko upozorava da čak ni eventualni kraj rata pre sastanka ECB zakazanog za 11. jun možda neće biti dovoljan da obori cene energenata.
Kako navodi, velika šteta na infrastrukturi mogla bi da zadrži cene energenata na višem nivou nego pre sukoba.
Takođe je upozorio da bi prolaz kroz Ormuski moreuz mogao ostati rizičan čak i u slučaju primirja, što bi dodatno otežalo normalizaciju snabdevanja energijom.
"Ograničenja u snabdevanju verovatno će trajati još dugo", rekao je Demarko.
Evropa ponovo pred energetskim šokom
Ovo je drugi veliki energetski šok za Evropu u poslednje četiri godine.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ECB je prvobitno smatrala da će rast cena energije biti privremen. Međutim, troškovi energije tada su se prelili na celu ekonomiju, podigli inflaciju i doveli do rasta plata i cena.
Inflacija je tada premašila 10 odsto.
Na poslednjem sastanku u aprilu ECB je zadržala kamatnu stopu na dva odsto, iako je inflacija ponovo skočila na tri odsto. Ipak, centralna banka nagovestila je da bi novo povećanje kamata moglo da usledi već u junu.
Strah od recesije u Evropi
Problem za Evropsku centralnu banku je to što povećanje kamata tokom energetskog šoka može dodatno da oslabi ionako krhku evropsku ekonomiju.
Pojedini zvaničnici ECB zato traže oprez i smatraju da je potrebno sačekati dodatne podatke pre donošenja odluke. Neki ekonomisti upozoravaju da rat u Iranu i posledice po tržište energije već ozbiljno pogađaju evropsku ekonomiju.
Glavni ekonomista Berenberg banke Holger Šmiding ocenio je da će kompanije teško moći da prebace sve dodatne troškove na građane, dok rast nezaposlenosti smanjuje mogućnost velikih povećanja plata.
Moguća i nova recesija
Demarko smatra da je recesija za sada izbegnuta, ali upozorava da bi dodatno produbljivanje krize moglo da dovede do racionalizacije goriva i ozbiljnog ekonomskog pada.
"Ako dođemo do te tačke, onda naravno postoji realan rizik od recesije", rekao je on.
Kritike zbog sporih reformi u Evropi
Demarko je kritikovao i sporo sprovođenje ekonomskih reformi u Evropskoj uniji.
Posebno je ukazao na spor napredak u stvaranju zajedničkog tržišta kapitala i neslaganja oko zajedničkog evropskog duga.
"Stvari se u Evropi kreću veoma sporo", rekao je Demarko i pozvao evropske vlade da ubrzaju donošenje odluka i smanje potrebu za jednoglasnim odlukama u pojedinim oblastima politike.
BONUS VIDEO:
(Politiko/Mondo)
