Sa nepravilnostima iz prethodne dve godine, cifra ove vrste nabavki o trošku poreskih obveznika popela se na oko pedesetak milona evra, rekao je danas direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Uprava je o tim nepravilnostima obavestila budžetsku inspekciju Ministarstva finansija, ali nema povratnu informaciju šta je urađeno, rekao je on na skupu o reformama javnih nabavki.

Najavljujući objavljivanje Nacrta zakona o javnim nabavkama, prema njegovim saznanjima za danas ili sutra, Jovanović je rekao da bi Uprava za javne nabavke trebalo da bude samostalna institucija kojoj su pojačana kontrolna ovlašćenja i da ne bi trebalo da bude pod nadzorom Ministarstva finansija.

On je naveo da sva evropska istraživanja pokazuju da se na taj način gube samostalnost, efikasnost i fleksibilnost, koji su ključni za obavljanje tih funkcija.

"To je i razlog zašto se formiraju posebne agencije za javne nabavke i tela u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, koje su na istom nivou razvoja kao i mi", rekao je Jovanović.

Ističući da smatra da uprava treba da ima ovlašćenja da pokreće sudske postupke, odnosno da preduzima mere nakon zaključenja ugovora o sprovođenju javnih nabavki i da do kraja nadzire realizaciju ugovora, on je objasnio da je to do sada bio jedan od njenih glavnih problema, te da zato nema očekivanih rezultata.

Jovanović je potvrdio da se na tenderima za javne nabavke pojavljuju u proseku tri ponuđača, što je malo u odnosu na ranije godine, kada je prosečno bilo po devet ponuđača na tenderu.

To ukazuje da je narušeno poverenje u sistem javnih nabavki, što odvraća ponuđače da konkurišu, rekao je on i dodao da zato imamo paradoksalnu situaciju da, kada se smanjuje obim posla u uslovima ekonomske krize, opada interesovanje za tendere gde se država pojavljuje kao siguran kupac.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević izneo je podatak da se trećina javnih nabavki sprovodi bez javnog poziva, primenom mogućnosti izuzetaka od pravila, predviđenim zakonom. Od oko 314 milijardi dinara, koliko je bila vrednost u 2010. godini, 100 milijardi dinara je realizovano bez javnog poziva.

On je rekao i da će formiranje centralnog tela za javne nabavke biti proces koji će trajati, ali će njegovo formiranje omogućiti da se ostvare uštede od jedan do dva odsto BDP-a.

Skupu su prisustvovali i predstavnici Evropske unije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih međunarodnih organizacija i gotovo svi učesnici su se složili da reforma javnih nabavki treba da vodi ka još većoj transparentnosti, ali i jasno definisanoj odgovornosti učesnika u postupku

Šef sektora za evropske integracije i ekonomiju Delegacije EU u Srbiji Janmat Frek ukazao je da će javne nabavke biti jedno od glavnih pitanja u pregovorima Srbije sa EU.

"Javne nabavke su jedno od glavnih pitanje za EU", rekao je Frek i podsetio da se u tom segmentu i u EU potroši na stotine milijardi evra godišnje.

U pregovorima ćemo tražiti da vidimo ne samo da li ste doneli neke mere, već i kakvi su efekti tih mera, podvukao je Frek.

Direktor beogradske kancelarije Svetske banke Lu Brefor istakao je da ta institucija pruža snažnu podršku reformama javnih nabavki ali da one treba da idu u pravcu veće efikasnosti, transparentnosti i smanjenja korupcije u ovom sektoru.

Ističući da bi kontrolu javnih nabavki trebalo da sprovodi nezavisna institucija, Brefor je dodao da ne sme da se dozvoli da problemi koji se pojavljuju budu zataškani zbog političkog uticaja ili zato što je "takav politički trenutak".

(Tanjug)